Korona virus je jako udario po Severnoj Makedoniji, njeni zdravstveni bilansi nisu ohrabrujući. Na sto hiljada stanovnika, od virusa je preminulo dva i po puta više nego, na primer, u Srbiji. Prvim vakcinama u Skoplju se nadaju tek u martu, očekuju ih iz programa međunarodne nabavke “Kovaks”, a do tada… Do tada će, ipak, moći nešto važno da urade, moći će da ublaže ovu nepovoljnu sliku i da počnu konačni obračun sa virusom, mnogo pre nego što su očekivali.

Za ovu “lepu i srećnu vest”, kako je objavio Zoran Zaev, potrudila se Srbija. Od predsednika Srbije Vučića dobio je “muštuluk” u vidu 8.000 doza “Fajzerove” vakcine, koju je Srbija već ranije nabavila. Biće to fer, komšijska pogodba, ali što je neuporedivo važnije, ona će biti pravovremena. Omogućiće makedonskom zdravstvenom sistemu da ne čeka daleki mart, već će moći odmah da krene u pelcovanje svojih zdravstvenih radnika, starijih i ostalih visoko rizičnih grupa stanovništva.

Ima li u današnje vreme ubedljivijeg dokaza prijateljstva i saradnje od međusobne pomoći u trci za što većom količinom bočica sa vakcinom? Ovo je bez premca najvažniji posao svake vlade na svetu, i one najmoćnije i najbogatije, i onih siromašnih i malih. To odlično znaju u Beogradu, gde je Ana Brnabić, kao prva evropska premijerka, primila vakcinu, a borba za njihovu nabavku je njena svakodnevica i njen prioritet. Sve politike koje se ne tiču vakcina i kontingenata danas su drugorazredne i mogu da čekaju. Zato je potez Beograda i Vučića ne samo simboličan gest prijateljstva i dobrih komšijskih odnosa, on je direktna podrška jednoj vladi i njenom narodu da što brže prebrode veliku krizu, u kojoj smo i mi, kao susedi, zajedno sa njima.

Ipak, da ne ostane sve ovako idilično, potrudili su se kritičari (Vučićevi) u Srbiji, tražeći čak i u ovakvoj odluci neku manu. Razume se, našli su ih nekoliko. Najviše ih se odnosilo na količinu ustupljenih vakcina, pa je 8.000 doza ustvari ništa, kap u moru, samo prilika za Vučićev marketing. Tih 8.000 doza će, međutim, biti dovoljno da se vakcinišu svi makedonski lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i još skoro polovina svih medicinskih sestara i tehničara! To će biti dovoljno da se najveći i najrizičniji deo zdravstvenog sistema preko noći zaštiti od Korone i Severnoj Makedoniji preko noći skine s glave jedan od najvećih zdravstvenih problema. Kažu onda da je ovom pomoći Vučić naškodio našem zdravstvu, jer nije vreme za galantno deljenje vakcina kada ih i sami nemamo dovoljno. Ovde nema mnogo mesta za komentar, jer je očigledno reč o tužnim ljudima koji nikada nisu komšiji pozajmili sto grama kafe, ni komšijsko dete pustili u svoje dvorište da se napije vode na česmi.

Najviše zlobe i pakosti, ipak, dolazi od onih koji su prećutali ovu srpsko-makedonsku epizodu, a bili su dužni da se oglase i da je pozdrave. Od onih koji o Balkanu godinama govore i pišu bez dodira sa stvarnim životom i potrebama ljudi, onih koji Balkan gledaju kao prostor zavađenih država i još zavađenijih naroda. Zato, sa velikom verovatnoćom već sada možemo da pretpostavimo da se isporuka 8.000 “fajzerovih” vakcina iz Srbije u Severnu Makedoniju neće naći u sledećem izveštaju Evropske komisije, u odeljku o regionalnoj saradnji. Biće tu drugih, “važnijih”, tema, ali ne i ova “sitnica”, bez obzira što će ona možda doneti preokret u makedonskoj borbi protiv Korone.

Isporuka vakcina Skoplju sigurno se neće naći u desetinama izveštaja o Srbiji, Severnoj Makedoniji i Balkanu, koji će tokom godine izaći iz brojnih evropskih instituta i “think-tankova”, jer će i oni da procene da je to neki “Vučićev PR”, ili događaj bez značaja za njihovu pažnju. A naročito zbog toga što se srpska podrška Makedoncima uopšte ne uklapa u sve što su do sada pisali o Balkanu i na čemu su izgradili karijere i zaradili novac. A to je beznadežno mračna slika zaostalih, nepomirljivih Evropljana druge kategorije, koji svojim komšijama žele samo zlo. Bočice sa vakcinom koje putuju iz Beograda prema Skoplju ruše njihovo životno delo, a to se ne sme dozvoliti i zato – ćutanje.

Tovar sa “fajzerovim” vakcinama je i simbolično i faktički učinio neuporedivo više za evropsku budućnost Balkana nego tomovi bezličnih i jalovih studija, izveštaja i preporuka o regionu koji su ikad izašli iz ovih kvazi-naučnih i para-političkih laboratorija širom Evrope. Stvar je u tome što bi i vlada Zorana Zaeva postupila na isti način prema Srbiji da su okolnosti obrnute. Stvar je i u tome što je Vučić ispravno i pragmatično procenio da epidemiološka slika Srbije može da se menja nabolje samo ako i njene prve komšije idu ukorak sa nama, jer borba protiv virusa mora da bude prekogranična da bi bila uspešna. Za Srbiju je životno važno da kod sebe iskoreni virus, ali da li će biti zadovoljna ako mora da zatvori granice sa susedima, jer infekcija kod njih i dalje hara?  Ovde je reč o promišljenoj, pravovremenoj i efikasnoj akciji, koja na Balkanu odavno nije viđena, ako je ikad nešto slično uopšte i urađeno. U odsustvu efikasnog međunarodnog sistema za suzbijanje pandemije, jedan komšija i prijatelj se našao da pomogne, ne samo simbolično, već suštinski i u pravo vreme. Ne tražeći ništa zauzvrat, jer dobro zna da pomoć komšiji znači pomoć samom sebi. Dobra lekcija za mnoge na Balkanu, a još više za “zabrinute” Evropljane.