Ako jedan pravi pravcati afrički lav uskoro bude oslobođen iz zatočeništva u kavezu kod Gnjilana i vraćen u svoje prirodno stanište, biće to zasluga Viole fon Kramon Taubadel, poslanice nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu. Njoj je prekipelo pre nekoliko meseci, ne samo zbog šverca divljih životinja i njihovog držanja u zatočeništvu, već i zbog trošenja evropskih para, pa je Evropskoj komisiji uputila poslaničko pitanje zašto pare EU odlaze onima koji maltretiraju životinje. Naime, vlasnik (švercer) lava dobio je grant od EU da napravi kavez za držanje životinja i to kroz program IPA prekogranične saradnje Kosova i Severne Makedonije. Nije samo pomenuo, što je poslanica Fon Kramon istražila, a Komisija potvrdila, da u tom kavezu ne namerava da čuva sitnu divljač, već pravog afričkog lava, i to prošvercovanog.

Ima li boljeg primera da EU, kad hoće, može da zaštiti svakog na Balkanu, pa čak i nedužnu životinju, bez obzira što ni poreklom, ni po mestu zatočeništva ne pripada Evropskoj uniji? Svoju moć ovim će pokazati i poslanica Fon Kramon, jer da nije bilo njene upornosti i uticaja u Briselu, siroti kralj životinja bi se i dalje linjao i propadao iza rešetaka u privatnom gnjilanskom zoo-vrtu. To će joj sigurno doneti poene među biračima u Nemačkoj, osetljivim na prava životinja. Mnogo više nego njen angažman kao izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo, a naročito njeni stavovi oko Srbije, o čemu njeni birači verovatno ne znaju ništa, jer ih to prosto ne zanima.

U tom svom glavnom poslaničkom poslu, Viola Fon Kramon dobro zna da je van vidokruga svojih birača, jednako osetljivih na manipulaciju i laž kao i na ugnjetavanje životinja, pa smatra da može bezbrižno svoju poslaničku dužnost da stavi u službu Kosova i tamošnje vlade. Naročito kada je reč o borbi protiv “arhineprijatelja” Srbije.

Viola fon Kramon nije prvi evropski izvestilac na Balkanu koji zaboravlja odakle dolazi i ko mu je poslodavac, nego se vatreno svrstava na jednu stranu u konfliktu u kojem bi trebalo da bude objektivni posmatrač. Nije ni prvi evro-poslanik koji se prema Srbiji odnosi kao podoficir mučitelj, kojeg ne zanima da li ćete naučiti nešto tokom obuke, već samo da dobro propatite. Ali možda je prvi evropski izaslanik kojeg mnogo više zanimaju stvari izvan njegovog atara i nadležnosti nego posao za koji je dobio mandat.

Napisala je nedavno da su u Srbiji vladini zvaničnici i mediji u državnom vlasništvu oni koji šire dezinformacije i propagandu, i da nema potrebe za botovima kad imate svoje televizije, radio stanice i novine. Veliki problem, reklo bi se, za razliku od Kosova gde je goruća stvar to što je prošvercovan jedan lav i što živi u kavezu napravljenim od evropskih para. Verovatno su na Kosovu već rešeni svi drugi problemi oko demokratije, ekonomije, ljudskih prava i opšte bezbednosti, pa da izvestilac ne bude dokon, neka malo baci pogled ka Srbiji.

A tamo, prema Violi fon Kramon, vlada pravi pakao. Država kao iz Orvelove “1984”, a kao potvrdu za to daje fotografiju bilborda, iznajmljenog od “Informera” sa tekstom zahvalnosti kineskom lideru Si Đinpingu. Razume se, kao jasnu asocijaciju (viđenu nebrojeno puta) da država kiti beogradske ulice portretima kineskog lidera i porukama “Hvala, brate Si”, znajući dobro da je to privatna, a ne državna poruka, baš kao kada bi za državno-sponzorisani bilbord proglasila izjavu ljubavi nekog Milana nekoj Jeleni.

Viola fon Kramon ruši dostojanstvo Evropskog parlamenta, ona srozava ugled evro-poslanika, jer je svoju dužnost izvestioca za Kosovo pretvorila u kancelariju za konsultantske i lobističke usluge vladi u Prištini. Vrlo konkretno, ponaša se kao da iznajmljuje svoje usluge i svoj uticaj kosovskoj Vladi u procesu njenih pregovora sa Srbijom. 

Za nju je bila “dobra vest” kada je krajem prošle godine postalo jasno da Srbija neće otvoriti nijedno pregovaračko poglavlje u 2020!? Da li za bilo kog evro-poslanika, ili bilo koga u EU to može biti dobra vest, ako je proširenje EU i podstrek kandidatima da postanu članice Unije njen dugogodišnji prioritet? Kao što ni za Srbiju to nije bila dobra vest, ona nije bila dobra ni za EU, jer proširenje je dvosmerna ulica, ne samo stvar Srbije. Ovo je mogla biti dobra vest samo za političare u Prištini, Violu fon Kramon i ni za koga drugog.

Od Angele Merkel, Borela i Varheljija tražila je prošlog leta da Aleksandru Vučiću “održe lekciju” i kažu – E sad je dosta! Zato što je srpska policija, kako kaže, tukla mirne demonstrante ispred Skupštine. Nisu je poslušali, jer su dobro znali da je policija reagovala u samoodbrani, sprečavajući upad rulje u parlament, pri čemu je od tih “mirnih” demonstranata povređeno skoro 200 policajaca. Bila je pristrasna i ostrašćena i kada je bagatelisala Vašingtonski sporazum, pričajući da njegov cilj nije da donese stabilnost na Balkan, nego je samo PR potez Ričarda Grenela. Tako je i sada kada tvituje o državi Srbiji i državnim medijima (oni već godinama ne postoje, baš na traženje EU) kao generatorima dezinformacija, manipulišući privatnim bilbord-porukama kao državnim.

Povodom dijaloga Beograda i Prištine nedavno je rekla da bi imala razumevanje, ako bi Kosovo viznu liberalizaciju postavilo kao uslov za nastavak dijaloga!? To je već direktan savet političkog konsultanta, koji ne samo da košta, već daje garanciju da može biti realizovan, jer ga donosi političar od uticaja u Evropi.

Viola fon Kramon je ogorčeni protivnik politike Srbije i Aleksandra Vučića, ona na to ima pravo kao direktno izabrani poslanik u Evropskom parlamentu. Ima pravo i da bude besna što za njenu ogorčenost prema Srbiji i Vučiću u Briselu nema razumevanja, naprotiv, neuporedivo je više onih koji Srbiju i njenog predsednika vide kao partnera i prijatelja. Ono na šta nema pravo je da manipuliše, obmanjuje i da koristi svoju visoku dužnost kao “tezgu” za privatne političke operacije. Lav iz Gnjilana nije deo te priče.