Iskusne diplomate kažu da ste sa Amerikancima uvek načisto. Nema uvijanja i laskanja, nema preterivanja ni kada su vesti dobre, ni kada su loše. Kažu onako kako jeste. Ne moramo da im ne verujemo na reč, ali deluje logično. Zašto bi svetska super-sila birala reči kada razgovara sa malom državom kakva je Srbija, pa čak i sa nešto manje malom, kakva je bila nekadašnja Jugoslavija? S druge strane, zašto bi sa bilo kim na svetu razgovarala nemušto, zaobilazno, u šiframa? Niti ima vremena da se bavi takvim trikovima, niti ima bilo koji drugi razlog da se ponaša drugačije. Stepen američke otvorenosti direktno je proporcionalan njenom uticaju u međunarodnim odnosima. Dakle, maksimalan.

Potpuno je druga stvar kako mi razumemo ono što čujemo od Amerikanaca. Nažalost, to kako čujemo američke poruke često je puno šumova koji dolaze od naših unutrašnjih glasova u glavi, a to nema nikakve veze sa tim šta su amerikanci zaista rekli. Zašto nam je, na primer, teško da “svarimo” rečenicu američke ministarke za trgovinu Đine Rajmondo da je Srbija “ekonomska lokomotiva Zapadnog Balkana”?

Od momenta kada se ta njena poruka, uz čestitku povodom 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Amerike, pojavila na tviteru, tek mali broj naših otpozdravilo je sa – Hvala! Većina je američku sekretarku stavila “na hejt” i to uz dva obrazloženja, tako tipična za svakodnevno domaće građansko ratovanje na društvenim mrežama. Po jednima, ona je potpuna neznalica o tome šta je danas Srbija, a po drugima sekretarka Rajmondo je “kupljena” od Aleksandra Vučića. Ovde se nećemo obazirati na lupetanja kosovskih Albanaca koji, kako pretpostavljate, ne štede drvlje i kamenje što se usudila da kaže bilo šta pohvalno na račun Srbije.

Dakle, zaista je misterija odakle našim ljudima ideja da američka ministarka trgovine, jedna od najbližih saradnika predsednika Bajdena i jedna od najuticajnijih ljudi u administraciji, doskorašnja guvernerka države Rod Ajlend može da bilo šta lupi na društvenim mrežama. Otkuda im znanje ili bar informacije na osnovu kojih mogu da tako lako bagatelišu izjavu jedne od najuticajnijih svetskih figura, koja se “osmelila” da Srbiju nazove ekonomskom lokomotivom regiona. Šta je to što naši ljudi znaju, a sekretarka Rajmondo ne zna? Koja to logistička podrška, statistika i analitika stoje iza naših znalaca sa tvitera i komentatora na portalima, koja pokazuje suprotno od onog što je rekla skromna i neupućena ministarka trgovine najveće ekonomije sveta?

A šta ćemo tek sa onima koji su znalački zaključili da je sekretarku Rajmondo “kupio” Vučić i da zato ona govori to što govori? Đina Rajmondo upravlja trgovinskim sistemom koji je na svetskom tržištu težak između četiri i pet hiljada milijardi dolara godišnje. I takvog “teškaša” uspeva da “kupi” predsednik male balkanske ekonomije, koja godišnje vredi onoliko koliko Amerika trguje sa svetom za četiri dana!? Svaka čast. Da je ovo blizu zdrave pameti, srpskom predsedniku morali bi da pozavide i Kina i Rusija i Evropa zajedno.

Jasno je, nažalost, da ovde nemamo posla sa racionalnim, pa čak ni zdravorazumskim gledanjem na stvari. Imamo posla sa duboko ukorenjenom, palanačkom ostrašćenošću prema nečijem (tuđem) uspehu, a verovatno i sa patologijom. Jasno je da američka ministarka trgovine ima mnogo razloga da Srbiju nazove “ekonomskom lokomotivom” Zapadnog Balkana. I statističkih i političkih. Baš kao što je njen sadašnji šef, a tada potpredsednik SAD Džozef Bajden, pre pet godina u beogradskom susretu sa Aleksandrom Vučićem, Srbiju nazvao “ključnim političkim i ekonomskim kamenom temeljcem celog regiona”.

Zašto bi sekretarka Rajmondo danas, a predsednik Bajden pre pet godina, “počastili” Srbiju istom titulom, ako zaista ne misle tako? Imaju li bilo koji razlog da podilaze Srbiji i njenom predsedniku Vučiću? I šta očekuju zauzvrat? Nemaju nikakav razlog za laskanje, nemaju ni potrebu da se dodvoravaju Srbiji, ništa ne očekuju zauzvrat, nisu ni potkupljeni. Oni jednostavno govore svoj stav, koji je zasnovan isključivo na podacima i na političkom maniru o kojem smo govorili na početku – da vam otvoreno kažu ono šta misle. Nekad je to dobro, nekada nije, ali sa tim ste uvek načisto. Amerika već godinama ponavlja da je Srbija ekonomski i politički lider u regionu i to treba da prihvatimo kao činjenicu. Jer iz Vašingtona nećemo dobijati samo pohvale i čestitke, kao što i ne dobijamo, ali i te manje prijatne stvari takođe treba da prihvatimo kao činjenice. Samo političkim balavcima je dopušteno da biraju koje će poruke iz Vašingtona uzeti za ozbiljno, a koje će da ignorišu. Nažalost, nema ih samo među tviter-gunđalima, već ih ima i na javnoj sceni. Možete da se kladite da će sekretarka Rajmondo ovih dana nastradati od nekog od ovdašnjih opozicionih lidera, ili kao neznalica ili kao potkupljeni Vučićev bot. Sutra će slično proći možda i šef Stejt departmenta ili predsednik Bajden lično, ko zna. Neodgovorne izjave i glupost se u Srbiji, nažalost, ne oporezuju, niti postoje kaznene odredbe za njih, te je  ponuda ogromna i nikad nema nestašice istih.