Kada bi nekim slučajem moglo da se prodaje autorsko pravo na Pokret nesvrstanih, a naročito pravo korišćenja njegovog “rodnog mesta”, u Beograd bi sigurno stigle mnoge “bezobrazne” ponude. I to najviše iz bogatih gradova, svejedno sa Zapada ili Istoka, ali iz sveta koji nikad nije nameravao da se učlani u nesvrstane, niti to sada namerava. Jednostavno, nesvrstani su dobar brend na međunarodnom političkom i ekonomskom tržištu i taj brend poprilično košta, naročito kad ste vlasnik njegovog prvog izdanja. 

Naravno, ne može ovde biti nikakve kupoprodaje, ali Pokret nesvrstanih i njegov 60-togodišnji jubilej u Beogradu, zaslužuju da se pogledaju i kroz naočari koje ne zamagljuju vid emocijama, toplim istorijskim podsećanjima i besmislenim naporima da se uporede svet i mi od pre 60 godina sa nama i svetom danas. 

Beograd jeste vlasnik tapije na Pokret nesvrstanih i to vlasništvo mu priznaje 120 država, članica Pokreta. Zanemariti ovakvu političku “zlatnu koku” mogla bi samo nezrela i istorijski nepismena država, koju vode neuki ljudi. Na sreću, to nije slučaj sa Srbijom, koja je za dva dana obeležavanja 60-togodišnjice osnivanja Pokreta nesvrstanih zgrnula ogroman politički kapital, zbog čega mnogi mogu samo da joj zavide. 

U Beogradu se početkom nedelje održavao najveći ovogodišnji svetski politički sajam, bio je izuzetno posećen, maksimalno iskorišćen od naše strane, a njegovi efekti će moći dugo da se ubiraju. Gosti su se vratili kući puni utisaka i, što je još važnije, ili jedino važno, sa uverenjem da je Srbija zemlja sa kojom i te kako vredi sarađivati. Politički, trgovinski, u obrazovanju, u sportu, nauci, u bilo čemu. 

Niko ko je došao u Beograd iz “belog sveta” nije ovde prevaren, jer niko nije ni došao da se bavi bilo čime drugim osim razmenom političke, ekonomske i bezbednosne “robe”, koristeći sjajnu priliku da to radi na “sajmu” na kojima je mnogo onih koji su jedni drugima bitni. Zar to nije bila i glavna suština onog “pravog” Pokreta nesvrstanih, onako kako je zamišljen u Beogradu 1961? 

Tačno je, bila je velika stvar okupiti se u to vreme oko ideje da ne pripadate nijednom od dva bloka, da tražite mir i ravnopravnost u svetu, dekolonizaciju i jednake šanse. Ali zar to nije istovremeno bila i platforma za umrežavanje (političko, ekonomsko, vojno) svih onih među kojima takvih veza nije bilo? Da li su neki od prvoboraca nesvrstanih stvarno bili nesvrstani kada su 1961. potpisivali osnivački dokument u Beogradu? Saudijska Arabija, na primer, jedan od vrhunskih američkih saveznika, ili možda Kuba, od koje Sovjetski Savez nije imao vernijeg partnera?

Tačno je i to da je Titova Jugoslavija stekla ogroman ugled kao predvodnik “trećeg sveta”, ali je umela i dobro da naplati taj ugled kroz unosne poslove sa svojim prijateljima iz kluba. Otkud danas pravo bilo kome da se Srbiji podsmeva što se potrudila da podseti 120 država na to gde je osnovan njihov Pokret i da ih tim povodom ugosti kao prijatelj? Od 18 država koje su u poslednjih nekoliko godina povukle priznanje Kosova, čak njih 13 je u Pokretu nesvrstanih. Čuli smo i gluposti da smo bili domaćini “svetskoj sirotinji”, a među tom “sirotinjom” su ustvari i najveći svetski bogataši, Singapur, na primer, ili Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati, ili već pominjana Saudijska Arabija. Mnogi jaki regionalni igrači su bili deo te “sirotinje”, Čile, na primer, ili Azerbejdžan, da ne govorimo o globalnim influenserima, kao što su Indija, Indonezija ili Južnoafrička Republika. 

Neverovatna je zloba u čaršiji, koja se ubijala tražeći mane dvodnevnom skupu nesvrstanih u Beogradu. Naročito je vladao očaj što je “arhineprijatelj” Vučić bio domaćin toj globalnoj fešti. Razume se, da nije upriličio jubilej Beogradske konferencije, takođe bi bio razapet. Ali stavićemo u stranu ta besmislena gunđanja. 

Kao što je Pokret nesvrstanih pre 60 godina bila, u suštini, vrhunska pragmatična ideja, kapitalizovanje njegovih osnivačkih prava je to danas. I to Srbija i njen predsednik rade perfektno. Iz Beograda 1961. jeste pušten golub mira, ali je istog trenutka otvorena i linija za snabdevanje oružjem svakoga iz kluba kome to bude potrebno, Egiptu kad je zatrebalo na primer, ili Angoli kad je trebalo, spisak je dugačak. Isto važi i za građevinska preduzeća, farmaceutsku industriju i poljoprivredu. 

Zašto bi danas bilo drugačije, bez obzira na to što više ne postoje dva bloka između kojih su nesvrstani i bez obzira na to što je današnja Srbija manja i manje uticajna od nekadašnje Jugoslavije? Klub je još uvek tu i njegovi članovi imaju ista očekivanja kao što su imali pre šest decenija. Lepo je doći u Beograd i podsetiti se herojskih dana, ali je još lepše i korisnije pretresti sa prijateljima kako možemo da trgujemo, čiju inicijativu da podržimo u UN, kako da pošaljemo studente u Srbiju ili da od nje kupimo tehnologiju, pa i onu vojnu, zašto da ne. Napraviti izložbu savremenog naoružanja, kao prateći događaj, bio je najprirodniji i najefektniji potez domaćina tokom obeležavanja jubileja Nesvrstanih. Bilo šta drugo gosti bi doživeli kao čisto foliranje. 

Pragmatičnost nekad, pragmatičnost danas, to je bila i ostala suština Pokreta nesvrstanih. Srbija je konačno pokazala da shvata tu suštinu i može da očekuje dobru političku i ekonomsku žetvu od svega što je priredilaove nedelje.