Vest da je Srbija u martu uputila Ukrajini finansijsku pomoć od 32.4 million dolara iz nekog razloga nije pobudila veće interesovanje u obe države. Nekoliko ukrajinskih portala koji su preneli ovu potvrdu ukrajinskog Ministarstva finansija do koje je došao portal “Liga”, ističu da je “noteworthy” to što je pomoć stigla od države koja održava ekonomske veze sa Rusijom i nije se pridružila ekonomskim sankcijama EU protiv Moskve.

I zaista, da li je ova prijateljska transakcija od jedne vlade prema drugoj, vredna medijske pažnje? Svakako jeste, ali ne zbog toga što je u pitanju kuriozitet da navodni ruski saveznik čini nešto jedinstveno i do sada nezabeleženo. Ovaj često prisutan stereotip nisu zaslužile ni Srbija ni Ukrajina.

Najnovija finansijska podrška Ukrajini, bar za Srbiju, uopšte nije mala. Ona je na nivou godišnjeg budžeta jednog njenog grada srednje veličine od oko 60.000 stanovnika. Takođe, nije ni presedan. Srbija je već posle nekoliko meseci od početka agresije Rusije, uputila Ukrajini tri miliona evra za podršku ugroženoj deci i još 1.5 miliona evra raseljenim osobama. Uz finansijske pakete, iz Srbije je u Ukrajinu odlazila materijalna pomoć, sanitetska vozila, električni agregati, postrojenja za prečišćavanje vode, i drugi humanitarni materijal.

Srbija nije deo međuarodne koalicije koja Ukrajinu snabdeva oružjem i vojnim materijalom, ona je proklamovala neutralnost u odnosu na sukob i njene vlasti ponavljaju da ne isporučuje oružje nijednoj od strana. Međutim, vrlo su uverljivi izveštaji da Srbija ipak isporučuje oružje Ukrajini, tako što ne ometa isporuke koje se vrše preko posredničkih zemalja.

Pre godinu dana Reuters je objavio delove clasified Pentagon documents, po kojima se Serbia has agreed to supply arms to Kyiv or has sent them already. U međuvremenu sporadično su se pojavljivali snimci na (uglavnom ruskim) nalozima na socijalnim medijima sa oznakama srpskih proizvođača, uglavnom artiljerijske municije koje je navodno koristila ukrajinska vojska.

Ipak, najuverljivija podrška Srbije ukrajinskoj odbrani od agresije je u političkoj ravni, iako se ona često zanemaruje. Previše često se poseže za stereotipima o Srbiji kao ruskom savezniku, samim tim i protivniku Ukrajine, zato što je tako lakše i ubojitije, bez obzira na to što činjenice vode suprotnom zaključku.

Od prve rezolucije Generalne skupštine UN iz marta 2022, Srbija je konstantno bila među državama koje su osudile agresiju Rusije i zatražile njeno momentalno povlačenje iz Ukrajine. Glasala je za četiri takve rezolucije u UN, uključujući i onu o osudi ruskog pripajanja četiri istočne oblasti Ukrajine iz oktobra 2022. Za mnoge je bilo veliko iznenađenje što je Srbija glasala i za isključenje Rusije iz UN Saveta za ljudska prava u aprilu 2022, ali iznenađen je mogao da bude samo neko ko je površan i sklon stereotipima.

Stav koji Srbija zastupa globalnim forumima u odnosu na rusku invaziju na Ukrajinu, identičan je onom koji ima u regionalnim organizacijama. Zajedno sa još devet država jugoistočne Evrope, Srbija je u februaru donela deklaraciju po kojoj je ruska agresija na Ukrajinu flagrantno kršenje međunarodnog prava i najveća pretnja evropskoj bezbednosti. Tada su se lideri regiona na samitu u Tirani sa ukrajinskim predsednikom Volodymyr Zelenskyy obavezali da će nastaviti da podržavaju Ukrajinu do njene pobede.

„Ne razumem ljude (u Srbiji) kada izražavaju stavove protiv Ukrajine, razumem odnos prema Rusiji, ali Ukrajina nikada ništa protiv Srbije nije uradila, nije priznala nezavisnost Kosova. To su naša slovenska braća kao i Rusi i trudimo se da imamo dobre odnose“, rekao je u tada u Tirani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jedan od potpisnika regionalne deklaracije.

Njegovi susreti sa ukrajinskim liderom Zelenskyy su učestali u poslednjih godinu dana, a obojica ih ocenjuju kao važne i prijateljske. „Primetio sam značaj učešća Srbije u primeni Formule mira,” objavio je predsednik Zelensky nakon njihovog poslednjeg sastanka u februaru, uz zahvalnost Srbiji za podršku ukrajinskom suverenitetu, za upućenu pomoć i prihvat ukrajinskih izbeglica.

Srbija nije uvela ekonomske sankcije Rusiji, a kada je o tome odlučivala na samom početku ruske agresije na Ukrajinu, istakla je da tu odluku može da promeni čim se to bude odrazilo na njene ekonomske i političke interese. Ali aspekt sankcija već predugo i sa sve manje opravdanja stoji u centru uobičajenog oslikavanja srpskog pozicioniranja prema ruskoj agresiji na Ukrajinu.

Predsedniku Zelenskyy-u, na primer, to ne predstavlja nikakav problem da sa srpskim liderom Vučićem održava stalnu i čvrstu partnersku komunikaciju. Politička, humanitarna, finansijska, a vrlo moguće i vojna podrška Srbije Ukrajini je konstantna i nimalo simbolična i kao takva odavno stavlja na marginu činjenicu da Srbija nije uvela ekonomske sankcije Rusiji.

Nimalo iznenađujuće, oni koji vrlo dobro prepoznaju partnersku i prijateljsku suštinu odnosa Srbije prema Ukrajini, nalaze se u Moskvi. Dok se srpski predsednik Vučić u zvaničnim istupima Kremlja i dalje karakteriše kao lider prijateljskog naroda i zastupnik partnerske politike prema Rusiji (mada je i u tome bilo izuzetaka), njegovi propagandni kanali vrlo često ga napadaju kao neiskrenog partnera, koji je ustvari potpuno okrenut Zapadu, samim tim i Ukrajini.

U poslednjem takvom napadačkom osvrtu, ruski mediji su kao ponižavajuć opisali Vučićev susret sa Emmanuel Macron u Parizu početkom nedelje. “Došao je u Pariz da moli i nije imao snage da se suprotstavi šefu Jelisejske palate”, pisala je Ruska Gazeta o srpsko-francuskom samitu, prenoseći ustvari iskreni stav Kremlja o srpskom predsedniku, onaj koji najčešće ne saopštavaju sami, već ga prepuštaju svojim kontrolisanim medijima.

Problem za Moskvu je što će poslednji od čak 20 dosadašnjih susreta predsednika Vučića i Macrona rezultirati kupovinom 12 francuskih borbenih aviona “rafal”, što za Srbiju znači konačno strateško okretanje od tradicionalne vezanosti za rusko naoružanje, nasleđeno još iz perioda Sovjetskog saveza i Jugoslavije.

Srbija i Ukrajina nemaju nikakav problem u međusobnim odnosima, štaviše on je nekoliko nivoa viši od običnog partnerstva. Istina je da većina stanovnika Srbije na emocionalnoj ravni stoji na strani Rusije, čak i kada vrši invaziju na takođe prijateljski narod Ukrajine. To je faktor koji nijedan srpski lider, pa ni Vučić, ne može da ignoriše kada kreira politiku u odnosu na ovaj konflikt. Ali samo kratak pregled dosadašnjih zvaničnih odluka Beograda u vezi sa Ukrajinom, uključujući i martovski finansijski paket od 32.4 miliona dolara, jasno govori o tome gde zaista stoji Srbija. Mnogo bliže Ukrajini nego što stoje neke druge države koje će smatrati da su uvođenjem sankcija Rusiji uradile dovoljno za Ukrajinu i njen narod.