Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, svet je svedočio talasu sankcija koje su ozbiljno pogodile rusku ekonomiju. Zapad je delovao brzo i odlučno, sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom koje su uvele ograničenja u gotovo svakom sektoru ruske privrede. Od tada, ruski zvaničnici promovišu ideju da sankcije nisu efikasne ili, što je još ciničnije, da one više štete Evropi nego samoj Rusiji. Ipak, ispod fasade otpornosti koju je oslikala ruska propaganda, ruska ekonomija nesumnjivo trpi ozbiljne posledice. Dublja analiza otkriva kako sankcije nanose razorni udarac ruskoj ekonomiji, kvalitetu života njenih građana i, na kraju, stabilnosti same ruske države.

Kurs rublje predstavlja jasan pokazatelj zdravlja ruske ekonomije. Danas je taj odnos na oko, neverovatnih, 100 rubalja za dolar – što predstavlja ozbiljnu devalvaciju i oslikava ranjivost ruskog finansijskog sistema. Ovaj pad ne odražava samo težinu sankcija već i gubitak poverenja u dugoročne ekonomske perspektive Rusije. Za prosečnog Rusa, to znači galopirajuću inflaciju, smanjenu kupovnu moć i sve neizvesniju ekonomsku budućnost. Osnovne životne namirnice poput hrane, lekova i uvoznih proizvoda postale su višestruko skuplje, što stavlja ogroman pritisak na kućne budžete.

Sankcije su stvorile de fakto ratnu ekonomiju u Rusiji, gde se resursi preusmeravaju na održavanje vojnih aktivnosti, umesto na produktivna ekonomska ulaganja. Rusija se ponašala kao ulični razbojnik i počela je da nacionalizuje i zaplenjuje strane resurse, zbog čega su globalni brendovi, koji su ranije podržavali rusko tržište, otišli. Odsustvo tih kompanija i neuspeh da se njihovo prisustvo nadomesti domaćim alternativama stvorilo je prazninu, rezultirajući ograničenim rasponom proizvoda i smanjenom konkurencijom. Ovaj model ratne ekonomije nije samo neodrživ već predstavlja prepreku za stvarni ekonomski rast i modernizaciju.

Jedna od često previđenih posledica sankcija su milijarde dolara u ruskim sredstvima zamrznutim u inostranstvu. Prema procenama, Rusija ima više od 300 milijardi dolara rezervi i sredstava smeštenih u stranim institucijama kojima ne može da pristupi. Te rezerve bi bile ključne za stabilizaciju rublje, finansiranje javnih rashoda i obezbeđivanje finansijskog jastuka za posrnulu ekonomiju. Bez tih sredstava, opcije Rusije su ograničene, a bilo kakav brz ekonomski oporavak teško je zamisliv. Zapadna kontrola nad ovim sredstvima predstavlja moćno podsećanje da ruska ekonomija više nije pod njenom kontrolom.

Mnogi sektori, od tehnologije do avijacije, pogođeni su zapadnim restrikcijama. Na primer, sankcije na izvoz tehnologije ozbiljno su uticale na sposobnost Rusije da modernizuje svoje industrije, jer je u velikoj meri zavisila od zapadne tehnologije za sve – od automobilske industrije do telekomunikacija. Avijacija takođe značajno trpi; ruske avio-kompanije, odsečene od Boinga i Erbasa, suočavaju se sa ozbiljnim nedostatkom rezervnih delova i primorane su da koriste delove iz postojećih aviona kako bi održale flotu u funkciji. Ovi primeri jasno pokazuju da ruska ekonomija suštinski funkcioniše na pozajmljenom vremenu, sa infrastrukturom i opremom koja sve više zastareva, što će dodatno smanjiti produktivnost.

Jedna od narativa koji Kremlj i dalje promoviše jeste da su sankcije Zapada imale kontraefekat, nanoseći više štete Evropi nego Rusiji. Ova tvrdnja, međutim, ne izdržava ni površnu a kamoli detaljniju analizu. Iako je Evropa zaista suočena sa izazovima – posebno u pogledu tranzicije sa ruskih energenata – većina zemalja EU je već diversifikovala izvore energije. Prihodi Rusije od nafte i gasa su naglo pali, a brza adaptacija Evrope podriva polugu moći Moskve. Za Rusiju, energetski sektor predstavljao je značajan deo BDP-a, a nagli pad potražnje iz Evrope stvorio je finansijsku rupu koju Rusija ne može da popuni domaćim ili alternativnim kupcima.

Zabrinjavajući aspekt priče o sankcijama je i nekonzistentan odgovor zapadnih kompanija. Dok su mnoge povukle svoje poslovanje iz Rusije kao odgovor na agresiju, neke su ili ostale ili su tiho obnovile operacije. Ova nedoslednost ne samo da podriva širu strategiju sankcija, već slabi i jedinstvo Zapada. Kompanije koje nastavljaju da posluju u Rusiji indirektno finansiraju ratne napore koje je Zapad jednoglasno osudio i osudjuje. Zbog moralne doslednosti i strateške efikasnosti, zapadne zemlje moraju osigurati da njihove kompanije ne pružaju ekonomske slamke spasa državi kakva je Rusija.

Neprekidna ekonomska erozija u Rusiji zapravo predstavlja svedočanstvo o efikasnosti sankcija koje su uveli Sjedinjene Američke Države i Evropska unija. Međutim, Zapad ne sme biti samozadovoljan. Ako je cilj da se brzo i nepovratno zaustavi ruska sposobnost za vođenje rata, potrebne su dodatne mere. Neposredan i efektan korak bio bi oslobađanje delova zamrznutih ruskih sredstava, ali ne za povratak u Rusiju, već za Ukrajinu, kako bi se obnovila i branila. Ova strategija bi istovremeno oslabljena ekonomski temelj Rusije i ojačala otpornost Ukrajine.

Nadalje, Zapad mora održati i proširiti režim sankcija, fokusirajući se na preostale rupe koje omogućavaju ruskim kompanijama pristup stranim tržištima i tehnologijama. Ključno je ostati budan i konzistentan, prepoznajući da će ekonomski kolaps Rusije imati dalekosežne posledice. Kako se ruska ekonomska izolacija produbljuje, tako će i da raste i očaj njenih lidera, odnosno jednog lidera, Putina!

Danas je ruska ekonomija samo senka onoga što je nekada bila, uništena sankcijama i opterećena vladom koja je opsednuta vojnom ekspanzijom, a ne domaćim prosperitetom. Dramatičan pad vrednosti rublje, milijarde zamrznutih sredstava i urušavanje ruskih industrijskih i potrošačkih sektora ukazuju na terminalnu ekonomsku krizu. Dok ruska propaganda možda nastavlja da promoviše otpornost, stvarnost je jasna: ruska ekonomija je u slobodnom padu, a njeni građani su ti koji plaćaju cenu. Pod vođstvom predsednika Vladimira Putina, Rusija je postala međunarodni parija, država odmetnik sa malo saveznika i još manje opcija za preokretanje svog ekonomskog pada.

Zapad mora ostati odlučan, prepoznajući da bi svako ublažavanje sankcija samo ojačalo Putina i produžilo patnje Ukrajinaca. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija moraju nastaviti da nameću stroge ekonomske kazne Rusiji, koristeći sve svoje finansijske i političke poluge kako bi dodatno izolovale i destabilizovale rusku ekonomiju.
Preusmeravanjem zamrznutih ruskih sredstava Ukrajini, Zapad može osigurati da ruski ekonomski kolaps ima konstruktivnu svrhu: obnovu suverene i demokratske Ukrajine.

Na kraju, Putinovi pokušaji da okrivi sankcije Zapada za nedaće Rusije su samo prazna retorika. Ekonomski kolaps Rusije je samonametnut, posledica odabira agresije umesto diplomatije, rata umesto mira. Kako se ovo ekonomsko propadanje ubrzava, sve je očiglednije da Putin ne samo da vodi Rusiju ka ambisu, već je spreman da žrtvuje njenu budućnost kako bi zadržao svoju moć. Zapad mora ostati čvrst, spreman da sprovede ovu politiku do njenog krajnjeg ishoda: Rusija koja je i vojno i ekonomski poražena, nesposobna da ikada više preti svojim susedima ili destabilizuje međunarodni poredak.