Dok Kremlj ponovo pribegava taktici (operaciji) „lažne zastave“, ovaj put u Pridnjestrovlju, jasno je da Moskva nema nameru da se povuče iz svoje ofanzivne strategije destabilizacije Evrope. Cilj je jasan – stvoriti dodatni front, oslabiti podršku Zapada Ukrajini i obnoviti ruski uticaj kroz haos i destabilizaciju. Moldavija je sledeća na listi meta Vladimira Putina, a kako Zapad odgovori na ovu pretnju odrediće sudbinu ne samo Moldavije, već i evropske bezbednosti.

Rusija je, kao i mnogo puta do sada, pažljivo konstruisala optužbe o „moldavskoj agresiji“ na Pridnjestrovlje. Ove tvrdnje nisu samo dezinformacija; one su uvod u plan destabilizacije koji bi mogao prerasti u vojnu intervenciju. Kremlj je već „osvetlio“ taj put: insceniraće incidente, optužiti Moldaviju i potom vojno intervenisati pod maskom zaštite ruskog naroda i „mirovnih interesa“. Ovo nije hipoteza – to je proveren scenario iz Ukrajine, Gruzije i drugih delova postsovjetskog prostora.

Za Moldaviju, ovo je egzistencijalni trenutak. Bez jake vojne podrške i jasnog odgovora Zapada, proevropska vlada u Kišinjevu neće moći da izdrži pritisak ruskog hibridnog rata. Čak i samo ruski vojni kontingent u Pridnjestrovlju, iako mali, može izazvati destabilizaciju nesagledivih razmera. Sadašnja vlada Moldavije je simbol evropskih vrednosti u regionu koji Moskva vidi kao svoju ekskluzivnu sferu uticaja. Njeno članstvo u EU je crvena linija za Kremlj, jer bi to predstavljalo poraz ruskog narativa o nepobedivosti. Upravo zbog toga je Zapad dužan da sada pokaže čvrstinu. Važno je napomenuti da Moldavija, iako mala država, predstavlja veoma važan deo evropskog bezbednosnog lanca.

Rusija tamo ne planira direktnu vojnu pobedu; njen cilj je iscrpljivanje. Otvaranjem drugog fronta u Moldaviji, Kremlj želi podeliti pažnju i resurse NATO-a i EU, oslabiti podršku Ukrajini i naterati Zapad na pregovore pod nepovoljnim uslovima. Ovo je poznata ruska strategija zavaravanja: dok se svet bavi Moldavijom, Rusija konsoliduje pozicije u Ukrajini.

Pored vojne pretnje, Rusija koristi energetski šok i političke agitacije kao oružja destabilizacije. Moldavija, već iscrpljena energetskom krizom, suočava se sa ruskim pokušajima finansiranja proruskih demonstracija i širenja dezinformacija. Sve ovo je deo šireg plana da se uništi kredibilitet proevropske vlade u Kišinjevu.

Energetska kriza, koju Kremlj koristi kao moćno oružje, nije slučajna. Rusija se i u prošlosti oslanjala na gas kao sredstvo političkog pritiska, a Moldavija je sada sledeća žrtva. Isključivanje gasa ka Moldaviji, dok Transnistrija nastavlja da koristi iste resurse za proizvodnju električne energije, nije samo ekonomski pritisak – to je pokušaj da se Moldavija baci na kolena.

NATO i EU zato moraju hitno osigurati vojnu pomoć Moldaviji, uključujući obaveštajnu podršku, logistiku i opremu za jačanje odbrambenih kapaciteta. Rumunija, kao ključni NATO saveznik, treba igrati vodeću ulogu u pružanju neposredne podrške. Svaka slabost u odgovoru NATO-a i EU biće signal Rusiji da može nekažnjeno nastaviti. Ovaj trenutak zahteva brzu i odlučnu akciju. Dakle, NATO mora javno deklarisati da će svaka ruska intervencija u Moldaviji izazvati ozbiljne posledice, osim dodatnih ekonomskih sankcija, i vojnu reakciju. Bez takve poruke, Putin će interpretirati tišinu kao zeleno svetlo za agresiju.

Potojeće sankcije protiv Rusije moraju biti dodatno pooštrene kako bi se ugrozila sposobnost Kremlja da finansira destabilizaciju u regionu. Ruski oligarsi povezani sa Pridnjestrovljem i proruske političke stranke u Moldaviji moraju biti pod lupom zapadnih obaveštajnih službi, a njihova sredstva zamrznuta. Ovaj pristup ne samo da će oslabiti ruski uticaj, već će i poslati jasnu poruku da Moskva neće biti tolerisana.

Brisel mora ubrzati integracione procese Moldavije u EU i obezbediti hitnu ekonomsku pomoć kako bi se prevazišla energetska kriza. Takođe, EU mora stati na čelo borbe protiv ruskih dezinformacija, osiguravajući da moldavski narod bude informisan o pravim pretnjama. Ako Zapad ponovo pokaže kolebljivost, posledice će biti katastrofalne. Rusija će ojačati svoje pozicije u Pridnjestrovlju, destabilizovati Moldaviju i stvoriti novu „zamrznutu zonu sukoba“. Ovo će značiti ne samo pad proevropske vlade, već i ohrabrenje Moskve da preduzme slične akcije u drugim državama koje smatra sferom svog interesa. Sledeća meta Kremlja mogao bi biti Zapadni Balkan, gde već postoje latentni sukobi i gde Rusija ulaže u destabilizaciju. Od Kosova do Bosne, Rusija vidi priliku za otvaranje dodatnih kriza, koje bi oslabile EU i NATO. Neodlučnost u Moldaviji biće signal da Zapad nema kapacitet da odgovori na izazove u svom dvorištu.

Neodlučnost NATO-a biće fatalna i za Ukrajinu. Oslabljena podrška Zapada mogla bi primorati Kijev na loš kompromis, što bi omogućilo Rusiji da zadrži kontrolu nad okupiranim teritorijama i postavi temelje za buduću agresiju.

Zapad je već platio cenu za sporost i kolebanje u Ukrajini. Ta cena je preskupa, meri se u stotinama hiljada ukrajinskih žrtava i razorenim gradovima. Sada nema izgovora. Moldavija je prilika za NATO i EU da pokažu ujedinjenost, odlučnost i snagu. Delovanjem danas, mogu sprečiti sutrašnju katastrofu.

Za Kremlj, Moldavija je samo deo šire strategije. Za Zapad, ovo je trenutak istine. Ili će dokazati da su spremni da brane evropske vrednosti, ili će otvoriti vrata novoj epohi ruskog ekspanzionizma.

Ovaj put nema prostora za grešku.