Najave velikog rata, koje dolaze iz NATO-a, uključujući i upozorenja generalnog sekretara Marka Rutea (Rutte), ne treba posmatrati kao političku retoriku ili psihološki pritisak, već kao signal da se evropski sigurnosni poredak nalazi u dubokoj strukturnoj krizi, izjavio je za „Avaz“ prof. dr. Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbjednost sa sjedištem u Beogradu. Dragaš dodaje da se Evropa ne priprema za rat zato što ga želi, već zato što je poslije tri decenije zanemarivanja vlastite sigurnosti suočena s realnošću.

Sajber napadi

Prijetnje širenja rata na NATO članice nisu apstraktne. One ne znače nužno tenkove sutra na granici ili frontalni sukob velikih armija, ali podrazumijevaju čitav spektar savremenih konflikata – hibridne operacije, sajber napade na kritičnu infrastrukturu, destabilizaciju energetskih i finansijskih sistema, političko potkopavanje institucija i izazivanje unutrašnjih kriza. Upravo u tom prostoru „ispod praga rata“ Rusija već djeluje godinama, i tu je Evropa pokazala ozbiljne slabosti – pojašnjava Dragaš.

Dijeli zabrinutost zbog činjenice da se u malim državama, posebno na Balkanu, ova upozorenja doživljavaju kao nešto daleko i tuđe.

Moraju da prestanu da se zavaravaju. Bezbjednost danas nije samo pitanje veličine vojske, već otpornosti države. To znači ozbiljna ulaganja u institucionalnu stabilnost, zaštitu kritične infrastrukture, energetsku sigurnost, sajber bezbjednost, kontrolu informativnog prostora i jačanje kapaciteta za krizno upravljanje. Male države moraju da razumiju da je bezbjednost nerazdvojiva od spoljne politike. Balansiranje bez jasnih crvenih linija, dvosmislene poruke i oslanjanje na „dobre odnose sa svima“ u uslovima rastućih globalnih podjela postaje rizična strategija – ističe Dragaš.

Nikakva vrijednost

Srbijanski ekspert za sigurnost i međunarodne odnose Rusiju vidi kao destruktivnu silu i državu koja već decenijama rat, destabilizaciju i nasilje koristi kao sredstva vanjske politike.

Istorijski obrazac je jasan i ponavlja se bez izuzetka – kada Rusija tvrdi da ne želi rat, ona se već nalazi u fazi njegove pripreme. Tako je bilo u Gruziji 2008. godine, tako je bilo u Ukrajini 2014., a zatim i 2022. godine. U oba slučaja prethodile su identične poruke, da Rusija nema agresivne namjere, da samo „štiti svoje interese“ i da Zapad preuveličava opasnost – kaže Dragaš, te dodaje da Moskvu u tom smisli dodatno ohrabruje nova Nacionalna sigurnosna strategija SAD, u kojoj se prvi put eksplicitno konstatira da SAD više neće funkcionirati kao sigurnosni kišobran za Evropu.

Poligon za političku destabilizaciju

Zato Evropa mora sama da finansira i preuzme odgovornost za svoju odbranu, dok ruska strategijska kultura ne poštuje vakuum, već ga koristi. Evropa je za Rusiju dugoročni cilj destabilizacije, a ne partner. Svaka slabost, neodlučnost i unutrašnje neslaganje u Evropi u Moskvi se tumači kao poziv, a ne kao upozorenje.

Balkan ima posebno mjesto. Ne zato što je strateški centar svijeta, već je istorijski prostor krhkih institucija, otvorenih identitetskih pitanja i dubokih političkih podjela. Srbija, BiH, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Kosovo nisu izolovani od evropskih bezbjednosnih tokova. Rusija Balkan ne vidi kao prostor vojne konfrontacije, već kao poligon za političku destabilizaciju, informacione operacije, podsticanje unutrašnjih sukoba i blokiranje euroatlantskih integracija – ističe profesor Orhan Dragaš.