Možda je delovao arogantno u trenutku kada je to rekao, ali Henri Kisindžer je pre mnogo godina nepogrešivo označio najslabiju tačku evropskog ujedinjenja u kasniju Uniju, rekavši – čiji telefon ja treba da okrenem da vidim šta Evropska unija misli o nečemu. Razume se, snaga Evropske unije je i u negovanju različitosti, ali stari vuk globalne real-politike je odavno prepoznao njenu slabost koja će je pratiti sve do danas, a to je spor i komplikovan proces donošenja odluka.

Šta Evropska unija misli o predstojećim izborima u Srbiji? Znamo li odgovor na ovo, naizgled, jednostavno pitanje? Ne moramo da uznemiravamo 96-togodišnjeg Kisindžera u miru njegove seoske kuće u Konektikatu da pronađemo odgovor na ova pitanja, o kojima je i sam imao dilemu ranih 70-tih godina kada je evropska zajednica formulisala okvir za svoju zajedničku spoljnu politiku.

Šta EU misli o junskim izborima u Srbiji znaćemo onda kada oni budu završeni, dakle, 21. juna uveče, ili sutradan. U ovom trenutku sa velikom dozom sigurnosti možemo da predvidimo da će EU saopštiti da prihvata demokratsku odluku građana Srbije i da će sa budućom vladom u Beogradu nastaviti da naporno radi na ispunjavanju kriterijuma za punopravno članstvo Srbije u Uniji, gde joj je i mesto.

Ovde nije reč ni o kakvom proročanstvu, niti o poverljivim informacijama pristiglim iz Brisela, već samo o tumačenju odnosa EU i Srbije, koji nažalost i jednih i drugih, već imaju istoriju dužu nego što obe strane žele. A ako kod nekog postoji utisak da Srbija ima neke probleme sa EU, a naročito oko odvijanja predstojećih izbora, neka odgovor potraži kod Tanje Fajon, nekadašnje novinarke, potom poslanice u Evropskom parlamentu, doskorašnje evropske izaslanice za viznu liberalizaciju za Kosovo, a odnedavno, šefice odbora tog parlamenta za saradnju sa Srbijom. Ali, na početku, jedno upozorenje I savet – ako imate broj telefona Tanje Fajon, ne očekujete da ćete pozivom upućenim njoj znati šta misli Evropska unija. Stvari stoje sasvim drugačije.

Tanja Fajon jedna je od stotina političara iz država članica EU, koji su trasirali svoju karijeru na prilično jednostavan način, koji je do sada donosio dosta uspeha. Po pravilu, to su političari iz malih i marginalnih partija, koji u svojim državama (gde leži istinski uticaj i politička moć), nisu uspeli, pa su okušali sreću na izborima za Evropski parlament, za koje vlada mnogo manja zainteresovanost birača, i uspeli da se domognu Brisela. To je najveći i najvažniji korak u njihovim političkim karijerama, jer od tog momenta, sistem ih preuzima pod svoje i garantuje dugogodišnju karijeru dobro plaćenih činovnika, bez istinske provere efekata njihovog rada, a naročito bez ispitivanja njihovog legitimiteta. Današnja Tanja Fajon nekada se zvala Jelko Kacin. On je čitavih deset godina bio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i Crnu Goru, potom samo za Srbiju, da bi karijeru nastavio kao predstavnik Slovenije u NATO. Osim što su oboje iz Slovenije, što je manje važna činjenica, spaja ih to da dolaze iz malih, marginalnih političkih partija, sa legitimitetom koji, osim u Briselu, ne važi nigde drugde. Ruku na srce, to nije njihov problem, već problem reprezentativnosti evropskih institucija, čega su i u EU odavno svesni.

Zato je za Srbiju važno da zna da na njene demokratske procese, pa i na izbore, stav Tanje Fajon ne treba da ima nikakav uticaj, bez obzira na mandat kojim je nju zaogrnuo Evropski parlament. Naročito kada kaže nešto što se protivi ne samo Ustavu i zakonima Srbije, koje bi morala da poznaje. Njena procena da bi “bilo mudro” odložiti izbore do kraja godine ne samo da je pristrasna, već govori o osnovnom nepoznavanju države, za koju je dobila mandat Evropskog parlamenta da je posmatra i da joj pomaže na evropskom putu. Izbori u Srbiji su redovni, oni nisu “brzi”, kako ih Fajon naziva, na njih se čeka četiri godine, upravo onoliko koliko propisuje Ustav. Oni su čak odloženi za dva meseca, silom prilika i ne postoji legalan način da oni budu odloženi za još neko vreme. Ako Tanja Fajon misli da mogu biti odloženi, ona direktno gura Srbiju u kršenje ne samo sopstvenog Ustava, već i osnovnih evropskih vrednosti demokratije, kao što je na primer vladavina prava.

Zaboravite, dakle, na telefoniranje Tanji Fajon, nećete od nje dobiti odgovor na pitanje šta EU misli o Srbiji. Pokušajte da pozovete Žozepa Borela, doskorašnjeg šefa španske diplomatije, a od prošle godine prvog diplomate EU. Ako njega pitate za izbore u Srbiji, a već su ga pitali, dobićete odgovor da bojkot “nije realna opcija” i da EU poziva sve na političkoj sceni da učestvuju u izborima i zastupaju interese svojih glasača. Borel je ona adresa u Briselu koja se “pita” za odnose sa Srbijom. Njegova fotelja je među tri najvažnije u evropskoj administraciji, a što je u našem slučaju još važnije, njegova dosadašnja karijera govori da ne namerava da ide putem Tanje Fajon i Jelka Kacina, grebući se za unosne birokratske sinekure. Borel je veteran španske politike, učestvuje u njoj već 50 godina, u vladama socijalista nekoliko puta je bio ministar, dobro ga poznaju i u evropskim institucijama u Briselu. Borel je jedan od političara koji će narednih godina voditi EU kroz tranziciju, ka efikasnijoj i uticajnijoj zajednici. U kojoj ne bi trebalo da bude mesta za političke rekreativce i hobiste, poput Tanje Fajon, a biće mesta za Srbiju. Aleksandru Vučiću nimalo nije jednostavno da održi proevropski kurs Srbije, jednim delom i zbog Tanje Fajon. Razume se, ne zbog njenog političkog rada i poruka, već zbog činjenice da se politički gubitnici, poput nje, preko noći pretvaraju u uticajne evropske faktore. Teško je držati politiku Srbije okrenutu ka članstvu u EU, dok u njeno ime istupaju ljudi bez legitimiteta, koji, pritom, zagovaraju kršenje Ustava i temeljnih evropskih vrednosti. Tanja Fajon, tako glasi jedan od odgovora na pitanje koje u Briselu postavljaju već godinama, a glasi – zašto na Balkanu slabi podrška članstvu njihovih zemalja u Evropskoj uniji. Zato je potpuno evropski i državnički mudro uraditi ono što Vučić radi sa predstojećim izborima. Oni će biti održani u ustavnom roku, po uslovima koji su unapređeni po svim preporukama, koje su proistekle iz razgovora za okruglim stolom, u kojima je učestvovala i Tanja Fajon. Uprkos Tanji Fajon, a uz puno poštovanje prema Evropskoj uniji i njenim vrednostima.