Makedonci su emotivni ljudi i verovatno su teško podneli naglo hlađenje kojem su bili izloženi u samo nekoliko dana – od oduševljenja zbog prvog plasmana na evropsko fudbalsko prvenstvo, pa do još jedne, nove blokade na njihovom putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Moguće je da ove stvari nisu uporedive i da ne zanimaju podjednako sve Makedonce, ali ima neke zajedničke simbolike u koračanju Makedonije ka Evropi, kako onoj fudbalskoj, tako i političkoj. Ono je teško, dugotrajno i na uspeh se čeka decenijama, ali za sada rezultata ima samo u fudbalskim, ne i političkim kvalifikacijama.

To što je Bugarska blokirala otvaranje pristupnih pregovora EU sa Makedonijom nije novina, ni iznenađenje. Duga je istorija komšijskog saplitanja na putu sticanja članstva u EU. Slovenija je blokirala Hrvatsku zbog granice u Piranskom zalivu, pa je Hrvatska, čim je postala članica EU, blokirala pregovore Srbije, a to je nakratko pre tri godine uradila i Bugarska, zbog položaja svoje manjine u Srbiji. Grčka je decenijama držala Makedoniju bez bilo kakve šanse da se integriše u Evropu i NATO, dok nije promenila ime. Sve to vreme, EU ponavlja da nerešeni komšijski problemi ne smeju biti razlog za veto neke članice EU protiv svog ne-EU suseda. Ali, ko u to više da veruje, naročito posle bugarskog veta?

Dakle, nije problem što Bugarska sabotira makedonsko pridruživanje, već je problem što EU nema želju i način da obeshrabri i spreči ovakvo ponašanje svojih punopravnih članica. Na to što Bugarska “ucenjuje” Severnu Makedoniju istorijskim i identitetskim pitanjima, Nemačka kao trenutno predsedavajuća EU odgovara hladno i nezainteresovano – neka oni to sami reše, a mi ćemo da pomognemo, ako nas budu zvali…

Na ovom slučaju EU pokazuje do sada najveću i najotvoreniju nezainteresovanost za otvaranje vrata novim članicama sa Balkana. Ni Brisel, ni glavne evropske prestonice više se ni ne trude da pronađu utešne, optimistične reči za one koji su još u čekaonici, jednostavno, za to više nemaju nikakvu volju.  Ono čemu su istinski okrenuti i gde im “gori” su blokade i veto-glasovi unutar same EU. Kako izaći na kraj sa Mađarskom i Poljskom koje blokiraju usvajanje gigantskog budžeta od 1,8 triliona evra, jer se njegovo korišćenje uslovljava poštovanjem ljudskih prava i vladavinom zakona. Jedan veto, onaj bugarski, tiče se samo građana Severne Makedonije i možda njihovih balkanskih komšija, ali onaj drugi, mađarski i poljski, tiče se cele Evrope, one bogate. Iako su njihovi dometi različiti, suština im je ista – ne donose ništa dobro.

Evropa već duže udara u zidove, koje je postavila sama sebi i svom efikasnom funkcionisanju. Njena birokratska forma pojela je njenu progresivnu i vrednosnu sadržinu iz čega ne može da se izvuče bez velike unutrašnje reforme. Bugarski veto na pregovore sa Severnom Makedonijom, a još više nemačko ćutanje povodom tog veta, podsećanje je i Srbiji da će ući u Evropsku uniju, koja neće izgledati kao ova danas. To će najverovatnije biti EU podeljena u nekoliko zona, krugova, “brzina”, onako kako je opisao Makron pre dve godine. Takva EU u stvarnosti već postoji, njene zone su oivičene ekonomskom snagom, što je prirodno i jedino funkcionalno. Dok se ta stvarnost ne ozvaniči kroz refomu Unije, radiće veto i to sve češće, bilo unutar, bilo izvan EU. Blokade kakve danas trpi Makedonija od Bugarske, ali i cela EU od Mađarske i Poljske biće sve češće i sve surovije, sve dok se EU ne transformiše u zajednicu koja funkcioniše, i koju niko ne želi da napusti. Ona to danas nije.  

Put Srbije ka članstvu u EU dogodine će proslaviti punoletstvo. To je dovoljan razlog da prestanu da se prema njoj ponašaju kao prema nezreloj osobi i ponavljaju priče, koje je slušala dok je bila mala. Znate već ono – imate evropsku perspektivu, vrata za članstvo u EU su vam otvorena… Srbija će znati da je Evropa želi u svom sastavu samo ako joj Evropa to jasno pokaže, na primer milionima evra pomoći za prevazilaženje posledica pandemije, što je, ruku na srce, već učinila. U suprotnom, Evropljane će na Balkanu lako zameniti neki drugi veliki igrači iz sveta, ali to neće biti dobro ni za Evropu, ni za Balkan. Posle bugarskog maltretiranja Severne Makedonije, teško može da se bilo gde na Balkanu očekuje jačanje vere u EU i želje da joj se pristupi. Upražnjeno mesto evropskog entuzijazma odmah zauzima neko drugi, u čijim planovima za budućnost Balkana nema baš mnogo mesta za napredak, bezbednost i razvoj balkanskih nacija. Ima, međutim, dosta prostora za konflikte, siromaštvo i korupciju, za sve ono iz čega su i Balkan i Evropa zajedno hteli da iskorače obavezujući se da će zajedno raditi na integraciji. Evropa, nažalost, potcenjuje opasnost, koja leži iza bugarskog sabotiranja makedonskog puta ka EU, ali na sreću, to prepoznaju SAD, pa traže da se ovakve zađevice rešavaju izvan procesa pristupanja EU. Kao i u slučaju zamrlih pregovora o Kosovu, koje je aktivirala i dovela do sporazuma u Vašingtonu, Amerika se i u ovom slučaju pojavljuje kao glavni pokrovitelj balkanskog puta ka EU. Više nego sama Evropa, čiji je to posao. A sudeći po izjavi Majkla Karpentera, nekadašnjeg spoljnopolitičkog savetnika Džozefa Bajdena, to će nastaviti i u budućoj administraciji: “Ni Bugarska, ni Severna Makedonija ne dobijaju ništa iz sadašnjeg sukoba, korist imaju samo oni koji žele podele u Evropi”.