Lideri Balkana i nekoliko važnih članica EU, među kojima i Angela Merkel i Emanuel Makron, “odradili” su ovih dana još jednu sednicu na vrhu Berlinskog procesa, diplomatske inicijative kojom EU želi da podstakne zemlje regiona da se bolje pripreme i brže pristupe Evropskoj uniji. Kažemo “odradili” zato što je virtuelni sastanak izgledao kao još jedna obaveza na poslu pre odlaska na vikend, ili utakmica poslednjeg kola, posle koje svi igrači odlaze u neki drugi klub. Entuzijazam je bio blizu nule, novih poruka niotkuda, baš kao ni odluka i inicijativa, kao da su svi jedva čekali da se posao “otalja”, da se zoom-platforma isključi i da se krene na neki drugi, važniji posao od kojeg se živi.

Ovo bledilo diktirala je Angela Merkel, “majka” Berlinskog procesa, čiji govor se nije mnogo razlikovao od obraćanja bilo kog od stotina evropskih birokrata zaduženih za Zapadni Balkan na nekoj drugorazrednoj konferenciji.

Ništa više žara nije bilo ni na društvenim mrežama, jer su o sastanku tvitovali samo njegovi učesnici, po koji briselski činovnik i par medija sa Balkana i iz Brisela, verovatno po osećaju dužnosti, a ne objektivne važnosti ovog događaja.

Nemačku poslanicu u Evropskom parlamentu Violu fon Kramon, koju smo na ovom istom mestu oštro (i opravdano) kritikovali pre nekoliko meseci, jer je pristrasna u svom poslu izvestioca za Kosovo, ovog puta moramo da pohvalimo za precizne i poštene ocene o poslednjem samitu Berlinskog procesa: “Današnji sastanak označava još jedan udarac za jačanje odnosa između EU i država zapadnog Balkana”.

Berlinski proces nije bio mrtvorođenče, evo živi još od 2014. godine, ali u njemu nikada nije bilo istinske energije, a naročito efikasnih projekata i novca, da bi mogao da postane nešto ozbiljnije od ovoga što je danas. Nastao je kao nemačka ideja, a samim tim morao je biti prihvaćen i u EU, a naročito na Balkanu. Još preciznije, pokretač je bila Angela Merkel, sa idejom da amortizuje narastajuće evropske fobije od proširenja, a posebno tadašnju projekciju šefa Evropske komisije Žana Kloda Junkera da proširenja EU neće biti u narednih pet godina. I uprkos tome što već sedam godina svi koji su uključeni u Berlinski proces i oni koji ga podržavaju govore da on nije zamena za članstvo Balkana u EU i surogat za pravo proširenje EU, on to jeste. Zapadni Balkan nije ništa bliži EU danas nego što je bio početkom jula 2014. kada je održana prva konferencija o Zapadnom Balkanu i EU. A ako za sedam godina nije bliži, onda to nije samo stagniranje, to je pravo nazadovanje.

Berlinski proces će odlaskom Angele Merkel sa političke scene posle septembarskih izbora, takođe otići u penziju, na olakšanje svih ostalih koji su u njemu do sada učestvovali. Stajaće na polici skupih i neuspelih evropskih inicijativa da se Balkan osposobi za brže kretanje ka EU, zajedno sa Paktom za stabilnost, njegovim naslednikom Savetom za regionalnu saradnju, Procesom saradnje u jugoistočnoj Evropi, ako vam nazivi tih organizacija išta znače. Možda će iza Berlinskog procesa, kao nasleđe, ostati samo inicijativa za saradnju mladih na Balkanu i njena kancelarija u Tirani, kao jedan od njegovih retkih opipljivih “proizvoda”. Ne zameramo ako niste mnogo čuli o aktivnostima te kancelarije, nije ni vaš autor.

Ne treba mnogo jadikovati nad sumrakom i verovatnim odlaskom sa scene Berlinskog procesa. On već dve godine ima “brata blizanca”, po karakteru, ciljevima i donekle učesnicima. Zove se još uvek “Mali Šengen”, iako će za koju nedelju dobiti prikladnije ime na skopskom sastanku Aleksandra Vučića, Edija Rame i Zorana Zaeva, njegovih pokretača i kumova. Baš kao i Berlinski proces, i “Mali Šengen” ima ideju da od Zapadnog Balkana stvori zajedničku ekonomsku zonu, otvorenu za sve koji ga čine, da podigne ekonomske performanse celog regiona, samim tim i svakog pojedinačno, da pojača sve druge komšijske veze i tako se na delu pripremi za buduće članstvo u EU.

Za razliku od svog berlinskog brata, “Mini Šengen” nije ni blizu penzije, pun je energije i entuzijazma i zaslužuje da mu se posveti daleko veća evropska pažnja nego što je ima u ovom trenutku. Njegov osnovni kvalitet koji pravi razliku u odnosu na Berlinca, je to što je došao “odozdo”, kao autentični koncept osmišljen na Balkanu, a ne u Briselu. Zato što ga je pokrenuo Aleksandar Vučić, motivisan potrebama i interesima svoje zemlje, što su odmah prepoznali i prihvatili lideri Albanije i Severne Makedonije kao odraz interesa sopstvenih društava. Nije ga osmislila balkanska laboratorija u sedištu EU, koja se bavi Balkanom ukrštajući najpre sastojke iz svojih 27 članica, pa tek onda izvorne potrebe Balkana.

Mali Šengen, ili kako će se već zvati posle sastanka u Skoplju, je izum domaće pameti, prvi otkako je Balkan dobio zeleno svetlo za ulazak u EU, što je bilo davne 2003. Njegovim “očevima osnivačima” ne treba evropsko posredovanje da bi se dogovorili, oni to rade lako i brzo, jer najbolje znaju šta su im najveći zajednički problemi, a naročito dobro znaju da imaju zajednički evropski cilj. Odatle potiče njegova suštinska razlika u odnosu na sve dosadašnje EU-inicijative za Balkan i to mu daje presudnu šansu za uspeh.

Evropska unija može najviše da pomogne Balkanu ako “Mali Šengen” shvati kao jedino efikasno “vozilo” preko kojeg može da pruži finansijsku, projektnu i razvojnu podršku za što brže pristupanje Uniji. Ne treba da izmišlja nikakvu novu organizaciju za bolje unutar-balkansko povezivanje, a time i jačanje veza sa EU. Neka joj “Mali Šengen” bude kancelarija za njene balkanske poslove i projekte. Biće neuporedivo efikasnija od svih dosadašnjih, a neće je koštati nijedan evro. Mada, možda je u tome i problem sa “Malim Šengenom”, jer ga ne možete ubaciti u troškovnike činovnika iz Brisela. Neka ovo bude test verodostojnosti evropske želje da ubrza Balkan ka članstvu u EU. Stanite iza “Malog Šengena” političkom podrškom, pritiskom na sve preostale zapadno-balkance da mu se priključe, podržite ga postojećim evropskim novcem i projektima i uključite Vučića i njegovu trojku u donošenje odluka oko Balkana i dobićete besplatno sve ono što bezuspešno pokušavate već 20 godina. Zaključno sa Berlinskim procesom. Uložite na ovu kartu, ljudi koji je drže vaši su partneri i dobro znaju šta rade. Treba samo suzbiti sujetu što je sve krenulo bez EU i što autorska prava nisu u Briselu ili Berlinu, već su u Beogradu. To je mala cena za veliki uspeh koji je sa “Malim Šengenom” potpuno izvestan, sa vama ili bez vas.