Već se odomaćila u Srbiji, aktivna je, ljudi je prepoznaju, oslovljavaju je po imenu, mediji je pitaju šta misli o ovom ili onom problemu. Viola fon Kramon postala je jedna od nas, a to joj je i bila namera. Razume se, ne pada joj na pamet da živi u Srbiji ili na Balkanu, baš kao što nije hteo ni Ficroj Meklin, kada se žalio Čerčilu što će posleratna Jugoslavija da ode Sovjetima, a premijer ga upitao – Jel Vi nameravate da živite tamo?

Nemačka “zelena” poslanica u Evropskom parlamentu radi isto što su radili i mnogi pre nje. Gostuje u Srbiji i u njenom političkom životu, taman toliko koliko je potrebno da “bustuje” svoju političku karijeru, da podigne svoje pozicije u evropskom, a pre svega nemačkom establišmentu i da posle ovog terenskog rada pokuša da dobije neki bolji posao kod svoje prave kuće. Da li iko misli da Viola fon Kramon, kao relativno mlada političarka, koja se učlanila u “Zelene” 2001, stvarno ima nameru da se bavi Srbijom do kraja svoje karijere? To se neće desiti.

Bezbroj ovakvih karijerista prodefilovalo je Srbijom, sa istim planom i istim očekivanjima kao što ih ima Fon Kramon. Jelko Kacin ili njegova zemljakinja Tanja Fajon, samo su svežiji primeri. Osim toga što su svi gledali na Srbiju samo kao na odskočnu dasku za svoje karijere, zajedničko im je i to što dolaze ili iz minornih partija sa kojima kod kuće ne mogu da dobace do uticajnih pozicija. Ili su, poput Viole fon Kramon, drugorazredni kadar koji ne može da se nada proboju u vrh ni za 20 godina. Osim ako na nekom gostujućem terenu ne naprave veliki skok i preporuče se svojom agresivnošću i dobro obavljenim poslom.

Da stvari ne bi prepustila slučaju, Viola fon Kramon se zato rastrčala ne samo po Srbiji, kao rampi za lansiranje u visoku berlinsku politiku, nego i po Kosovu, koje je ustvari njen glavni posao, ali i po Gruziji i drugim kavkaskim državama, i uopšte celoj jugoistočnoj Evropi, za koju se samo-promovisala kao zainteresovani političar, pa čak i stručnjak.

Od Kosova kao da polako diže ruke, iako joj je ono u opisu posla u Evropskom parlamentu, kao izvestioca. Imala je ogromna očekivanja od Kurtija i njegove vlade, slavila ga je kao čoveka novog doba, reformatora, socijaldemokratu, pravog Evropljanina, govorila je za sebe da je “kosovski lobista”!?. A onda je počela da se “šokira”, prvo njegovim učešćem na izborima u Albaniji (“Ne mogu da razumem o čemu se tu radi”), a posle sve češće, jer je shvatila da njen ljubimac ustvari uopšte neće da razgovara sa Beogradom i Briselom, što mu je glavni zadatak. Dobro jutro!

Korak po korak, evo je u Srbiji, da pokuša preko našeg slučaja da preskoči neku stepenicu u karijeri. A da bi u tome uspela, mora najpre da napravi slučaj, tačnije da ga izmisli, jer ga nema. Srbija stoji dobro, njena ekonomija je zdrava i mišićava, izgledi za budućnost su još bolji, krize sa migrantima i pandemijom se rešavaju na visokom evropskom nivou, predsednik Vučić je motor regionalne integracije u slobodnu ekonomsku zonu, a za evropske i svetske lidere on je sagovornik broj jedan kada je reč o Balkanu.

Vreme leti, Viola fon Kramon već osam godina nije poslanik u Bundestagu, njeno poslaničko mesto u Evropskom parlamentu slaba je uteha za njenu ambiciju, a pozicije prave moći u Berlinu su daleko. Zato kreće putem kojim su pre nje išli mnogi politički gubitnici željni afirmacije. Na Srbiji će napraviti karijeru, ponašajući se kao okrutni sreski načelnik iz provincije zagledan u službu u prestonici, hvata se korbača i batine sve misleći da će neko tamo da ga zapazi i potpiše premeštaj.

Viola fon Kramon je preuzela od A do Š spisak tema srpske opozicije, teško je govoriti o politici, jer je nema. Tu je pre godinu dana bilo upozorenje da u Srbiji zagađuju samo kineske kompanije, pa čak i one koje tada nisu ni počele da se grade (Linglong). Pojačava se preko stalne “brige” za javnu reč, za okretanje Kini i Rusiji, a kulminira ovih dana protestima zbog murala Ratka Mladića, i naročito “zabrinutim” obilaskom sela kod Loznice gde bi Rio Tinto trebalo da otvori rudnik litijuma. Besna je i zbog toga što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji pozitivan, pohvalan, a krivicu svaljuje na Olivera Varheljija, kao da ga je on usvojio, a ne cela vlada EU. Ljuta je i traži akciju oko maltretiranja vijetnamskih radnika u kineskoj kompaniji u Zrenjaninu, jasno, i za to su krivi Vučić i njegova vlada.

Nastaviće ovom linijom i biće je sve više u našem političkom životu. Već je uspela da se etablira kao sagovornik opozicionih medija na sve teme koje ih interesuju i koje lansiraju. Minutažom već konkuriše liderima opozicije, a njihove pristalice je gledaju kao “Evropu”, a ne kao poslanicu Fon Kramon, jednu od 751 koliko ih sedi u Briselu. Kakva zabluda!

Viola fon Kramon je anti-reklama za Evropsku uniju, a naročito za parlament koji predstavlja. Njena “misija” nema nikakve veze sa poslom, obavezama, a naročito vrednostima koje obavlja i koje zastupa, a za šta je i plaćena. Sve čime se bavi u vezi sa Srbijom, isključivo je njen privatni biznis, koji obavlja pokazujući (pa i zloupotrbljavajući) briselsku poslaničku legitimaciju. Nijedna njena akcija nema za cilj da Srbija pređe preostale stepenice do punopravnog članstva u Uniji. Nijedna njena akcija, čak, nema veze ni sa Srbijom. Sve što radi tiče se isključivo nje i njene karijere kojom očigledno nije zadovoljna. Kako je krenula, možda bi mogla da napravi neki rezultat na srpskim izborima u aprilu, zašto da ne? Ima jaku medijsku podršku, za nju su čuli u Srbiji, neki su joj bili i domaćini, a svi zajedno pate od podaništva pred autoritetima iz razvijenog sveta, pa i ako su zonsko-ligaši, kao što je poslanica Fon Kramon. Na sreću, to nije realno, ne samo zato što je strankinja, već i zato što su joj šanse za ulazak u Skupštinu sa ovakvom politikom minimalne. Srbija je, na sreću, u mnogo boljem stanju nego što naša gošća opisuje i priželjkuje, pa ako ima makar malo osećaja za opstanak u politici, mogla bi već sada da traži prekomandu negde gde bi joj karijera stvarno krenula napred.