Vladimir Putin držao je 10-tominutni govor na Crvenom trgu u slavu pobede u Drugom svetskom ratu, a nijednom nije izgovorio reč “Ukrajina”. Najmanje osam miliona Ukrajinaca dalo je život da bi Putin mogao 20 godina da drži tapiju na pobedu nad nacistima, a danas ne želi ni ime da im pomene.

Kakav čovek gazi preko (najmanje) osam miliona žrtava da bi očuvao zvanje prvog naslednika pobede nad nacistima? Besan čovek.

Besan, zato što unuci tih osam miliona poginulih Ukrajinaca u ovom trenutku rasturaju u paramparčad njegovu dijaboličnu građevinu imperijalne, nepobedive Rusije, koja ima pravo na sve zemlje koje joj padnu pod ruku.

Dok je otpozdravljao proređenim ešelonima svoje “nepobedive” armije na Crvenom trgu, Putin je bio besan jer je znao da u tim trenucima njegove trupe gube Bahmut. Grad u Ukrajini koji pokušava da osvoji još od avgusta prošle godine, i vest da je konačno zauzet čekao je kao praznični poklon za 9. maj.

Prezirao je, sa tribine, sve koji su na Crvenom trgu marširali u njegovu čast. Nije ih želeo tu, onako ulickane, nego u rovovima oko Bahmuta kako ginu za komandu koju je odavno izdao, a još uvek nije izvršena.

Ali muči ga to što je parada morala da se odigra, a bez trupa i strojevog koraka to i ne bi bila parada. Prošle godine je prvi put održana bez avijacije, navodno zbog lošeg vremena, što je bila laž. I ove godine, “moćna” ruska avijacija dobila je voljno za 9. maj, a po prvi put praznične dužnosti oslobođeni su i tenkovi. Osim jednog trofejnog T-34 iz Drugog svetskog rata, išaranog carističko-komunističkim znamenjima, simbolima Putinove Rusije.

Ostali su već uništeni ili ih trenutno uništavaju ukrajinski naslednici pobednika iz Drugog svetskog rata, drugi čekaju u redu da budu poslati na uništavanje. A jedan dobar deo tenkova verovatno i ne postoji, jer nikada nisu ni proizvedeni, pošto su pare za njihovu proizvonju nestale u pljačkaškim koridorima Kremlja, i “nepobedive” ruske armije tokom Putinovih godina.

Umesto avijacije, nebo iznad Crvenog trga ispisivala je reč “laž” i svi su mogli da je vide. Čak i da je čuju u Putinovom govoru, jer on kaže – “Pravi rat se ponovo vodi protiv naše zemlje”! Protiv Rusije se ne vodi nikakav rat, naprotiv. Rusija je ta koja je započela rat protiv druge, nezavisne i miroljubive zemlje, sa namerom da je okupira i pripoji sebi. To što Rusi ginu, ne znači da se rat vodi protiv nje, nego znači da je Rusija osvajač, od čijeg napada se brani neki drugi narod.

Lažni je i ruski naziv za taj rat – “specijalna vojna operacija”, a ko se usudi da kaže drugačije, otići će na robiju. Lažni su bili čak i počasni gosti, koje su na počasnoj tribini posadili levo i desno od Putina.

Odeveni u stare uniforme, okićeni žbunovima ordena, dvojica staraca trebalo je da predstavljaju sovjetske borce protiv nacizma. Ustvari, jedan je omirisao rat tek 1944, i to baš u Ukrajini, ali u vreme kada su iz nje nacisti bili proterani. Drugi je za vreme rata imao 7-8 godina, ali kad je porastao bio je važan KGB-jac u invaziji na Čehoslovačku.

Lažni su bili i prijatelji iz inostranstva, lideri nekadašnji sovjetskih republika iz centralne Azije, jedini strani državnici koji su došli na paradu. Putin ih je pozdravio, iako dobro zna da svako od njih jedva čeka da se otrgne iz ludačkog ruskog zagrljaja, jer znaju da bi Putin odmah napao i njihove države, ako bi pobedio u Ukrajini.

Posle besa i laži Putinov hepening bio je, na kraju, dan očajnika. Usamljen, izolovan i ljut, okružen poltronima i pljačkašima, lider je paranoično govorio da “oni hoće da unište i rasparčaju” njegovu zemlju. Govorio je o pobedama, znajući da njih nema, već da njegova “slavna” armija (Putinove reči) krvari, gine i povlači se baš tada dok on govori o njenoj nepobedivosti.

Kada se jednog dana bude sastavljao tragični bilans Putinove vladavine, negde odmah iza stotina hiljada ljudskih žrtava koje je izazvao, stajaće njegova brutalna krađa plemenitog nasleđa pobede nad fašizmom. Istorija će ga zapamtiti kao prljavog nadrilekara, koji je to nasleđe i milione žrtava pokušao da zloupotrebi kao oružje za osvajanje i uništavanje čitavih naroda.

To što Putin radi sa devetomajskim paradama na Crvenom trgu, prvo je od 14 uputstava koje nam je ostavio Umberto Eko, kako da u moderno doba prepoznamo reinkarnaciju fašizma. To je “Kult tradicije”, koji Putin gradi na pobedi u Drugom svetskom ratu i traži od nacije da se tom kultu pokloni, da bi ga upotrebio kao oružje za ostvarenje ideje krvi, tla, nadmoći, “istorijske Rusije”.

Ofucana, bezvoljna i na momente i komična parada na Crvenom trgu, bila je moskovski prikaz raspada Putinove misije zla, koji se u realnom vremenu dešava na istoku Ukrajine.

Poistovećivanje te misije sa pobedom nad fašizmom pre 78 godina, samo po sebi je zločin. To su Putinu i Rusiji i ove godine poručili širom Evrope, kada su njegove ambasadore sprečavali da polože cveće na spomenike oslobodiocima, ili su zabranjivali isticanje ruskih i sovjetskih zastava. Oni više nemaju šta da traže na bilo kojoj komemoraciji 9. maja, a neka Rusija zahvali Putinu što ih je izbrisao sa spiska oslobodilaca.

Neka mu se zahvali i onih desetak ekstremista koji su u Beogradu razvili transparent “Besmrtni puk”, što ih je tom vašarskom prevarom uvukao u svoju akciju pljuvanja po žrtvama fašizma. Kao i one njihove kolege u Banjaluci, predvođene Miloradom Dodikom, jer tom lakrdijom sa “Besmrtnim pukom” podržavaju zločin koji Evropa nije videla od Drugog svetskog rata. Da, onog rata u kojem je sloboda pobedila sve što danas predstavlja Putin, njegova vojska i njegova parada.