U zabrinjavajućem prikazu desničarskog populizma, mađarski i slovački premijer Viktor Orban i Robert Fico zauzeli su stavove koji ne samo da potkopavaju evropsko jedinstvo već su i opasno usklađeni sa prokremaljskim narativima. Ovi lideri, sa svojim nacionalističkim žarom i drskom retorikom, prete da destabilizuju kolektivnu rešenost Evropske unije u podršci Ukrajini i podržavanju demokratskih principa. Njihove akcije i izjave, posebno u vezi sa ratom u Ukrajini, zahtevaju hitne i čvrste odgovore rukovodstva EU ako Evropa želi da sačuva svoje vrednosti i bezbednost.
Ficova nedavna izjava da Ukrajina neće postati članica NATO-a „sve dok je on na vlasti“ više je od nepromišljenog političkog manevra – to je katastrofalna uvreda za evropsku bezbednost i solidarnost. Ovakvim odbacivanjem aspiracija Ukrajine da se pridruži NATO-u, Fico šalje jasan signal i Moskvi i svojim kolegama desničarskim populistima: slovačka podrška Ukrajini je uslovljena i zavisi od njegovih političkih hirova. U suštini, on je uskladio spoljnu politiku svoje nacije sa interesima Kremlja, stavljajući Slovačku u sukob sa ostatkom NATO-a i njegovom podrškom suverenitetu i odbrani Ukrajine.
Takva izjava ne samo da slabi integritet NATO-a, već i ohrabruje Rusiju, koja nastoji da zadrži Ukrajinu podalje od zapadnih saveza. Ficova retorika služi kao poklon Putinu, potkrepljujući ideju da pukotine postoje u alijansi. Da jedan od lider zemlje članice NATO izrazi protivljenje težnjama Ukrajine za članstvo u tako kritičnom trenutku odražava alarmantnu izdaju samih principa koji su u osnovi saveza: kolektivne bezbednosti i odbrane demokratskih nacija od autoritarne agresije.
U međuvremenu, Orban, koji nikada nije zazirao od provokativnih izjava, pre dva dana se obratio desničarskom skupu sa mešavinom cinizma i strateške dvosmislenosti. Tvrdeći da neće izvući Mađarsku iz EU, on je drsko rekao da će „raditi na tome da se EU opameti“. Ova pažljivo osmišljena poruka karakteristična je za Orbanovu populističku knjigu. Ova retorika ne kritikuje samo politiku EU; insinuira da je Brisel izgubio svoj put i da samo Orban i njegovi nacionalistički saveznici mogu da usmere Evropu nazad ka njenim navodnim korenima.
Orbanova retorika protiv EU deo je proračunate strategije za podrivanje Unije iznutra. Proglašavajući sebe reformatorom, on nastoji da legitimiše svoje autokratske tendencije pod maskom „odbrane“ evropskih vrednosti, čak i kada ih prezire. Član 2 Ugovora o Evropskoj uniji eksplicitno kaže da je EU zasnovana na poštovanju ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti i vladavine prava – vrednosti koje Orban i Fico sve više zanemaruju. EU mora da pokaže da to nisu fakultativni principi i da su to principi o kojima se ne može pregovarati, koje svaka država članica mora da podržava i poštuje. Svaki lider koji ih zanemari trebalo bi da se suoči sa posledicama, počevši od Orbana i Fica.
Blaga reakcija EU na dosadašnje postupke Orbana i Fica bila je skupa greška. Dozvoljavajući ovim liderima da naruše demokratske norme bez značajnih posledica, EU im je nehotice dala prećutno odobrenje da nastave sa svojim prokremaljskim, antiukrajinskim stavovima. Ovaj nedostatak jedinstvenog, snažnog odgovora samo ih dodatno ohrabruje, ohrabrujući druge populiste širom kontinenta da oponašaju njihovu taktiku. Ako ne budu obuzdani, Orban i Fico će poslužiti kao primer drugim ambicioznim autokratama da je moguće nekažnjeno zanemariti evropske principe a koristeći sve benefite članstva u tom savezu.
Slabljenjem jedinstva EU u kritičnim pitanjima poput Ukrajine, Orban i Fico aktivno rade protiv interesa bloka, sejući razdor u vremenu kada je solidarnost najvažnija. Njihove veze sa Moskvom izazivaju ozbiljnu zabrinutost oko toga da li je njihova lojalnost Evropi ili Kremlju. Da li ova dva lidera zaista deluju u najboljem interesu svojih nacija ili ispunjavaju obaveze prema Putinu promovisanjem proruske agende koja izaziva podele?
Sve je jasnije da Orbanova i Ficova politika služi ne samo njihovim domaćim političkim ambicijama, već je i uznemirujuće dobro usklađena sa ruskim strateškim interesima. Orbanovo oklevanje da se distancira od Putina, zajedno sa Ficovim nedavnim izjavama, postavlja ozbiljna pitanja o njihovim motivacijama. Da li ovi lideri samo povlađuju nacionalističkim biračima ili aktivno rade na destabilizaciji evropskog jedinstva iznutra?
Znaci su zabrinjavajući. Oba lidera su se javno protivila sankcijama Rusiji i obojica su dosledno podrivali napore EU da podrži Ukrajinu. Zalažući se za „uravnotežen“ pristup Rusiji, oni efektivno daju kredibilitet propagandi Kremlja koja prikazuje EU kao podeljenu, a NATO kao slab. Ovi lideri su namerno slepi za činjenicu da svojim akcijama nanose štetu ukrajinskom narodu i pomažu režimu koji nastoji da destabilizuje Evropu.
Na EU i njenim vodećim članicama je da odlučno deluju. Član 7 Ugovora o Evropskoj uniji predviđa mehanizme za sankcionisanje država članica koje krše osnovne vrednosti bloka. Iako je EU oklevala da se pozove na ove mere, vreme je da se preispita. Kontinuirana tolerancija prema Orbanovim i Ficovim akcijama šalje poruku da EU nema rešenost da brani sopstvene principe. Ovo se ne može nastaviti.
Došlo je vreme da EU, zajedno sa saveznicima poput Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva, razmotri zamrzavanje odnosa na najvišim nivoima sa Mađarskom i Slovačkom, odnosno sa njihovim liderina. Dok Orban i Fico ne prestanu sa prokremljovskom retorikom i pokažu privrženost evropskim vrednostima, treba ih tretirati kao parije. EU mora jasno staviti do znanja da članstvo zavisi od pridržavanja demokratskih principa i da će se lideri koji krše ove principe suočiti sa opipljivim posledicama.
Ove aktivnosti Orbana i Fica nisu samo izolovani incidenti; oni su deo šireg trenda koji ugrožava stabilnost i bezbednost Evrope. Njihovi populistički, proruski stavovi podrivaju koheziju EU, ohrabruju Rusiju i ugrožavaju kolektivnu bezbednost na kojoj su NATO i EU toliko naporno radili na izgradnji.
Ulozi su previsoki da bi Evropa ostala pasivna. Orban i Fico moraju biti zaustavljeni, ne samo zbog Ukrajine, već i zbog same Evrope. O vrednostima EU se ne može pregovarati, a oni koji žele da ih potkopaju treba da se suoče sa punom snagom sankcija i diplomatske moći Unije. Jer od toga zavisi njena budućnost.