“Kineski lekari su odredili Sajam kao masovnu Covid bolnicu”. “Kineski lekari su rekli da se Srbija hermetički zatvori”. “Kineski lekari su rekli da VMA nije pogodna za smeštaj pacijenata”. “Kineski lekari predlažu najstrože mere….” U kom kapacitetu zapravo to govore i predlažu kineski lekari?

Da li su pobedili u svojoj zemlji Covid19? Da li kod njih više nema zaraženih pa sada nas savetuju? Da li su njihove mere dale rezultat pa je broj umrlih najmanji kod njih…? Sve što znamo o broju zaraženih u Kini, o broju izlečenih, broju umrlih… znamo isključivo preko dobro kontrolisane propagande režima u Pekingu, odnosno Komunističke partije.

Pritiskom svetske javnosti, a najviše Amerike i Velike Britanije, Kinezi su objavili novi broj umrlih od koronavirusa – i to upola veći nego što je prethodno tvrdila!? I šta sada? Britanski ministar spoljnih poslova je rekao da će posle svega ovoga Kina morati da odgovori na neka veoma teška i neprijatna pitanja. Tramp i Amerika traže odgovornost Kine i plaćanje štete čitavom čovečanstvu za štetu koju su naneli skrivanjem podataka o virusu, laganjem o broju zaraženih, načinu prenošenja virusa i svemu vezano za Covid 19.

Na osnovu friziranih rezultata uspešnosti borbe protiv Covid 19, bez ikakve ozbiljne potvrde efikasnosti njihovih metoda (niti iko tačno zna koje su im bile metode) mi apriori prihvatamo da našu nacionalnu borbu protiv epidemije Covid 19 vode kineski lekari. Hrabro, ali i neodgovorno, a može se pokazati i kao veoma opasno. Kineze ne obavezuje nekakav potpisan ugovor, ili međudržavni sporazum, niti imaju bilo kakvu odgovornost ako njihovi saveti ne daju željene rezultate i ako broj zaraženih bude još veći, a broj umrlih se poveća. Spakovaće kofere i vratiće se u svoje provincije u Kini. A čim budu stigli, o svom učinku u Srbiji neće prvo izvestiti kolege epidemiologe, već svoje partijske komitete. 

Ovde govorim o potencijalnoj šteti koja se tiče zdravlja naših gradjana i njihovih života. O stvarnoj političkoj šteti glorifikovanja Kine i njenog rukovodstva ne želim da govorim u ovom trenutku. Ali ipak da pomenem nekoliko stvari:

Čak i da nije bilo nikakvih sumnji u verodostojnost podataka o kineskoj borbi protiv virusa, ponašanje ove države nakon prvog talasa epidemije ukazuje na to da je nešto želela da sakrije. Još dok su njeni građani u stotinama umirali u bolnicama, Kina je krenula u jaku međunarodnu ofanzivu nuđenja pomoći svake vrste, svima kojima je bila potrebna. Evropa, a naročito Italija dok su još bile u šoku od naglog širenja virusa bili su, na radost Pekinga, prvi veći primaoci ove pomoći.

Cilj ove ofanzive je ubrzo bio potpuno jasan, Kina je želela da se samoproglasi za svetskog šampiona u borbi protiv korone i da tu slavu podeli sa svima, zamenjujući preko noći narativ koji je do tada pratio, da je ustvari svetski šampion u nicanju novih virusa i njihovom prenošenju svetom. Ova ofanziva “meke moći” najdrastičniji je primer nove kineske spoljnopolitičke strategije, koju inauguriše Si Đinping, a to je izlazak iz tradicionalne kineske nezainteresovanosti za svetske poslove i snažno uključivanje u globalna zbivanja, u kojima želi da bude prvorazredni igrač. Navodna kineska pomoć svetu da se izbori protiv Korone već baca u zasenak projekat “Jedan pojas jedan put” po svojoj ambiciji da uključi Kinu u vrh globalnih političkih aktera.

Kina je iskoristila činjenicu da je pre izbijanja epidemije bila gotovo monopolista u proizvodnji medicinskih maski (oko 80 odsto svetske proizvodnje) i zaštitnih rukavica, dakle robe koja je preko noći postala preko potrebna svima, ali zbog sveopšteg zatvaranja granica nisu mogli do njih da dođu. Peking je brzo shvatio da u rukama, osim masne zarade, ima jak adut za sopstvenu promociju i stotine teretnih aviona je poletelo sa istoka na zapad. Kad je nužda, malo ko pita za cenu i za to ko je prodavac. A prodavac je, na primer, tih dana umeo i da rekvirira kompletnu proizvodnju medicinskih maski od kanadske kompanije “Medicom”, koja u Kini ima tri fabrike maski. Kad smrtonosni virus zakuca na vrata, malo ko pita za pljačku privatne imovine.

Na sreću, svet je na dobrom putu da se izbori sa virusom podle kineske prevare. Njegova kriva je počela da opada. Zahvaljujući svemu onome čega u Kini nema – naučnicima sa moralnim i profesionalnim kredibilitetom, institucijama sa demokratskim kapacitetom i objektivnim medijima. Zahvaljujući slobodnom i otvorenom svetu, koji se u jednom momentu našao na udaru virusa autoritarnosti.

Ogromna većina demokratskih i civilizovanih država gleda na Kinu kao manipulatora podacima o zarazi i zataškavača informacija od životne važnosti za ceo svet. Prepoznata je kao država koja svesno ugrožava globalnu bezbednost i kao takva ne zaslužuje mesto ravnopravnog u svetskoj zajednici. Označena je kao faktor koji korumpira zajedničke svetske zdravstvene autoritete (Svetsku zdravstvenu organizaciju), čime direktno potkopava stub globalne odbrane od masovnih zaraza. I kao neko ko se ponaša kao nepopravljivi povratnik, s obzirom na to da je covid 19 već treći ili četvrti mega-virus, koji je potekao iz Kine, a izazvao globalne posledice, Kina može da se suoči sa jakom međunarodnom izolacijom, pre svega njenih nastojanja da igra ulogu snažnog globalnog političkog, ekonomskog, pa i kulturnog lidera. Ona to ne može isključivo zbog autoritarne prirode njenog režima. Centralni komitet u Pekingu, pokazalo se, nije prepreka ekonomskom otvaranju Kine, niti njenom prihvatanju u globalnu zajednicu otvorenih društava. Ali može biti i jeste smetnja bazičnom, higijenskom i zdravstvenom globalnom poretku, što se sa covidom 19 pokazalo u najstrašnijem obliku. Svaka država će morati sama za sebe izvući računicu da li i u kojoj meri treba da sarađuje sa državom čiji sistem dopušta izlivanje smrtonosne zaraze na čitavu planetu. A to će morati da odluči veoma brzo. Jer niko ne zna kada može da usledi novi, modifikovani covid, a više nije pitanje odakle.