Trošilo se nemilice, a izgleda da se veliki novac tek sprema. Putin i njegova vlada ne štede na podmićivanju političara, zvaničnika i partija širom sveta kako bi stekli i očuvali saveznike-plaćenike u državnim vrhovima i u političkom životu uopšte. Iz kremaljskog crnog fonda za korumpiranje političara u dvadesetak država samo od 2014. potrošeno je najmanje 300 miliona dolara. Rusija je tada pala pod zapadne sankcije jer je okupirala anektirala ukrajinski Krim, što je bio znak da treba pojačati jedan od dva omiljena ruska instrumenta za prekogranični uticaj – korupciju. Drugi je vojna okupacija i ona će mu pribeći u februaru kada je izvršila agresiju na Ukrajinu.

Ove brojke izneo je američki Stejt department, a brifing na kojem nisu saopštavali detalje, iznose i imena korumpiranih slugu ruskih interesa, odjeknuo je jako i zauzeo naslovne strane najvećih svetskih medija. U Americi su ubedljivo dokazali da je čak i njihova demokratija bila žrtva kriminalnih Putinovih akcija, onda kada je trebalo podupreti kampanju Donalda Trampa i dobiti u Beloj kući čoveka koji će biti dužnik Kremlju.

Putin će tek sada još više da troši na podmićivanje političara širom sveta, prosto njegov sistem vladavine je teško uzdrman agresijom na Ukrajinu, ekonomija koju kontroliše je zbog sankcija na kolenima, a na vidiku nema izgleda da bi mogao da se vrati na svetsku pozornicu kao poželjan sagovornik i partner. Troše se fondovi za crne dane, troši se novac Putinovih oligarha, decenijama pljačkan od ogromnih prirodnih resursa države Rusije i njenog naroda. Troši se porodična srebrnina. Novac ide za podmićivanje uticajnih političara širom sveta, od kojih se zauzvrat očekuje da pronađu način da njihove države krše sankcije protiv Rusije i da na taj način omoguće kiseonik za izolovanu rusku ekonomiju. Ako je ikad trebalo odrešiti kesu za spas decenijskog biznisa i bratstva okupljenog oko njega, onda je to sad. Trista miliona dolara (vrh ledenog brega) za poslednjih osam godina biće sitniš za novac koji je Putin spreman danas da uloži u podmićivanje političara, destabilizovanje i obaranje vlada, kampanje na kojima će pobeđivati njegovi agenti.

Upravo to nagoveštava i Stejt department. Obavestili su svoje ambasade u stotinak država da prate tokove kremaljskog crnog fonda i da otkriju i stave pod sankcije sve one koji su taj novac uzeli. Kako uopšte radi ovaj mehanizam i ko su političari koji Putinu potpisuju priznanicu da su primili dolare?

U crno finansiranje međunarodnih političara i partija uključene su direktno državne strukture, poput FSB-a, ali i kompanije, tink-tenkovi i druge organizacije pod kontrolom ruske države. Tim linijama novac ide direktno do političara i političkih partija, državnih funkcionera. U Stejt departmentu opisali su samo jednu od tih situacija, gde je ruski ambasador u jednoj azijskoj zemlji lično dao milione dolara jednom predsedničkom kandidatu.

Ipak, bilo je i pominjanja konkretnih država i nekih imena. Crne Gore, na primer, i tamošnjeg Demokratskog fronta, koji trenutno po drugi put pokušava da formira vladu sa svojim partnerima. I Milorada Dodika, kao primaoca „bratske, ruske, pomoći“, sasvim sigurno i određenog zadatka koji treba da ispuni. Tu je i albanska Demokratska partija Salija Beriše, sećate se, to su oni „patrioti“ koji su prošlog decembra u Tirani pravili demonstracije ispred zgrade u kojoj su Vučić, Rama i Zoran Zaev imali jedan od sastanaka posvećenog „Otvorenom Balkanu“.

I nekoliko viđenih Rusa je pomenuto ovom prilikom, na primer, Aleksandar Babakov, neka vrsta izaslanika Kremlja za Srbiju, još od vremena Borisa Tadića i Vuka Jeremića. Tomislav Nikolić ga je čak i odlikovao 2013 visokim državnim ordenom. A sada se pominje kao jedan od važnijih distributera upravo ovog novca iz kremaljskih crnog fonda. U žiži je između ostalog i zbog crnog zajma ruskih dolara partiji Marin Le Pen od oko 12 miliona evra uoči njene (neuspešne) predsedničke kampanje. I ovih dana se političari u Srbiji utrkuju u tome “ko je bolji sa Babakovim”.

Strani novac u politici nije dozvoljen ni u jednoj demokratskoj državi na svetu. Takođe ni bilo čiji novac, ukoliko do političara dolazi mimo vidljivih i legalnih puteva. Kremlj i Putin rade obe stvari – em direktno finansiraju strane političare, em to rade tajno i nelegalno. Svaki dolar plasiran na ovaj način jedan je mali državni udar u zemlju u koju dođe. A onaj ko dobija taj novac je učesnik, plaćenik u tom državnom udaru, zato što radi protiv svoje, a direktno za interes strane države.

U tome je razlika ovog novca i novca koji države, institucije, mediji, nevladine organizacije, pojedinci dobijaju sa Zapada. Moramo da pomenemo i to, jer će se ovim povodom sigurno javiti „patriote“ da upru prstom u evropske i američke milijarde koje su proteklih godina došle u Srbiju. Da, došle su, ali njihov tok je mogao da vidi svako ko ima kompjuter i Internet, kako u Srbiji u koju novac dolazi, tako i u Americi ili Evropi čiji građani to plaćaju. Od jednog novca obnavljaju se škole, bolnice, istorijski spomenici, modernizuju se sudovi i državna uprava, i taj novac ne ide političarima. A ovaj drugi, od „braće“ iz Moskve, ide samo u džepove političkih lidera i njihovih „patriotskih“ poslova.

Amerika čini veliku uslugu Srbiji time što razotkriva ovaj dugogodišnji prljavi posao, bez obzira na to što je rusko „podmazivanje“ desničarskih političara i organizacija u Srbiji i na Balkanu godinama skoro javna stvar. Ovo će da ubrza put do razbijanja još jedne fame da pro-ruski političari rade iz ljubavi prema bratstvu Srbije i Rusije. Pokazuje se da nisu nikakvi volonteri, još manje patriote, jer ne rade za svoju, već za neku drugu državu. I razume se, to ne rade za rublje, nego za američke dolare. I ako se pitamo koja je razlika izmedju ovakvih aktivnosti i najstarijeg zanata odgovor je jednostavan: u navedenim slučajevima se uzima novac za usluge ali može i ljubljenje.