Od čestog gledanja prema dalekom istoku može da nam oslabi vid i da zbog toga ne vidimo jasno kuda treba da se krećemo. Zagledanost u daleku Rusiju i još dalju Kinu zamagljuje našu koncentraciju i sposobnost da ostanemo na putu za koji smo se jasno opredelili i na kojem smo već odmakli daleko. Za Srbiju može biti veoma korisno da, krećući se ka Zapadu, zadrži svoj pogled na istoku, ne tako dalekom gde su Rusija i Kina, već mnogo bliže, onde gde neće iskvariti vid. To su njene prve istočne komšije – Rumunija i Bugarska, kao i njen južni partner i prijatelj – Grčka.

Saradnja u okviru ove četvorke postaje sve intenzivnija, zanimljivija i bez ikakve sumnje, korisnija za sve. Lideri Srbije, Grčke, Rumunije i Bugarske razgovarali su u utorak o normalizaciji režima prelaska granica nakon pandemije i čini se da su se lako dogovorili da se sa tim krene već od 1. juna. Vučić, Micotakis, Borisov i Ludovik Orban napravili su brzi, efikasan radni sastanak putem video-veze i dogovorili ono što zanima sve građane njihovih država – da što je pre moguće otvore granice i vrate u normalu život na većem, razvijenijem i bogatijem delu Balkana.

Odlučnije okretanje svom bliskom Istoku na Balkanu, može za Srbiju da bude veoma dobar strateški izbor. Reč je o savezu sa državama sa kojima ima neuporedivo više tačaka saradnje, nego tačaka sukoba. Njih gotovo da i nema. Ovaj balkanski četvorougao je već skoro stotinu godina zona bez međusobnih sukoba. Naše zajedničko nasleđe je komšijsko i prijateljsko. Za Balkan, kojeg u svetu odmah doživljavaju kao mesto paklenog istrebljenja, ovo je više nego važna činjenica.

Ništa manje nisu bitne ni brojke, koje kažu da bi ova zona, da je jedna ekonomija, bila šesta po snazi unutar Evropske unije, sa GDP-em (oko 530 milijardi evra) većim od, na primer, Poljske, ili Švedske, Belgije, Danske, Austrije… Po broju stanovnika (45 miliona), naša balkanska četvorka je peta po veličini u EU, odmah iza Nemačke, Francuske, Italije i Španije. Njen geo-politički i geo-ekonomski položaj je takav da je čini nezaobilaznim u bilo kojim dugoročnim projekcijama, naročito zbog njene granične evropske pozicije prema Rusiji i, sa druge strane prema Turskoj i Bliskom istoku.

Ovo je za Srbiju veoma dobro društvo, jer u njemu ima iskrene i glasne podržavaoce njenog što bržeg uključenja u Evropsku uniju, ima prijatelje koji žele njen uspeh u rešavanju pitanja Kosova, kao najkrupnijeg političkog problema. U njima ima stabilne i ekonomski jake partnere, sa kojima radi na projektima koji dugoročno podižu performanse celog regiona i svake od članica pojedinačno, pre svega u oblasti energetike i saobraćajne infrastrukture. Ovo društvo je već u NATO, što garantuje i Srbiji jaku i stabilnu bezbednosnu zaleđinu od mnogih savremenih izazova, poput terorizma, nelegalnih migracija i organizovanog kriminala.

Dugoročno gledano, pripadnost ovoj ekipi i jačanje veza unutar nje, pozicioniralo bi Srbiju na mnogo bolje mesto u nekoj budućoj rekonstrukciji Evropske unije. Pod pretpostavkom da će se Unija u bliskoj budućnosti (sa Srbijom kao svojom članicom) ipak podeliti u dve ili više zona, prstena, liga… kako hoćete, prirodno mesto Srbije biće uz Rumuniju, Bugarsku i Grčku. I po geografskom položaju, i po infrastrukturnim vezama, po ekonomskoj snazi, ali i po kulturnom nasleđu.

Ako se EU bude transformisala, a izvesno je da hoće, za Srbiju već sada nema dileme kojem delu takve nove Unije će pripadati. To neće biti zona u kojoj su Danska ili Holandija, već zona u kojoj su naši istočni i južni evropski prijatelji. Zato i današnji sastanci sa liderima Grčke, Rumunije i Bugarske, i naizgled “sitne” odluke o zajedničkom otvaranju granica, treba da budu shvaćene kao stavljanje kamenčića u mozaik jednog novog balkanskog, ali pre svega evropskog savezništva, u kojem će Srbija brže i efikasnije ostvarivati svoje temeljne interese. Sticajem istorijskih okolnosti, ali i inercijom “velikog” sveta, Srbija je viđena kao deo takozvanog Zapadnog Balkana. I to je sasvim prirodno, ali ne mora da bude i sudbonosno. Mudri narodi, a pre svega njihovi mudri lideri, sposobni su da menjaju okolnosti u kojima se nalaze. Da, Zapadni Balkan jeste prostor kojem Srbija kulturno i istorijski pripada. Tačno je i da je to prostor u kojem Srbija najviše trguje, investira i razmenjuje. Ali, tačno je i to da je reč o području teško opterećenom konfliktima, istorijskim raspravama, lošom atmosferom i stalnim svađama, koje decenijama otežavaju njegov civilizacijski napredak. Čini se, ponekad, da je to stanje “balkanske krčme”, po kojem smo, nažalost, prepoznati širom sveta, trajno, a ne privremeno i rešivo. Zato, kada se pogleda u budućnost, perspektiva za Srbiju čini se daleko boljom gledajući ka njenom bliskom istoku, nego ka bliskom zapadu.