Iza Nove godine ćemo na referendum oko promena Ustava, a Skupština je već formulisala pitanje na koje ćemo da odgovaramo sa „da“ ili „ne“. Ako bude još jednog referenduma, onog o kojem se priča već neko vreme, a tiče se vađenja litijuma iz zapadne Srbije, onda bi bilo pametno da u pravljenju pitanja učestvuju i ljudi iz Folksvagena. Prvo, zato što pola Srbije ili sada vozi, ili je nekada u životu vozila njihova kola, pa kad već verujemo njihovim mašinama, možda možemo da poslušamo i neki savet od ljudi koji ih prave. Drugo i mnogo važnije je ovonedeljno saopštenje Folksvagena, koje treba veoma ozbiljno da uzmemo u obzir kada rešavamo neke sadašnje dileme i zbog kojih ćemo možda na još jedan referendum.

Nemci su u sredu najavili ogromna ulaganja, u kratkom roku, jer im je cilj da prestignu „Teslu“ i da postanu svetski lider po proizvodnji električnih automobila. Nameravaju da naprave šest velikih fabrika litijumskih baterija u Evropi, i ceo vertikalni lanac snabdevanja sirovinama koji će da „hrani“ te fabrike. Za ceo posao već sada planiraju vrtoglavih 30 milijardi evra, a žele da ga završe do kraja ove decenije.

Srbija i njen litijum ne pominju se u planovima Folksvagena, ali skoro da i ne mora. Sve je kao „nacrtano“ za Srbiju. Prvo, najmanje jedna od planiranih šest fabrika biće u „istočnoj Evropi“, kako kažu, a možda još i neka, jer se za lokacijama još traga. Drugo, VW hoće da bude siguran da će njegove fabrike imati dobro i stabilno snabdevanje sirovinama, kao što je litijum. Svaka fabrika koštaće jednu do dve milijarde evra, a odluke o njima i o nabavljanju partnera za ovaj posao donosiće se munjevito, već od narednog četvrtka, pa u narednih nekoliko nedelja.

O ovim stvarima neće se govoriti na anti-litijum demonstracijama po srpskim gradovima. Koga briga. Biće samo važno da se Rio Tinto što glasnije potera iz Srbije, a još važnije da se drekne protiv Vučića. Šta će nam i litijum, i Vučić i Folksvagen, šta će nam u Srbiji gigant sa Njujorške berze? Kažu, ne damo naše bistre reke i zelene livade, bašte i šume. Jedan od govornika biće i novopečeni „zeleni“ političar koga je izmislio, odgajio i finansirao najveći zagađivač koga je Srbija videla, dugogodišnji trovač te iste zapadne Srbije, iz čijih rudnih jalovišta je otrov godinama curio na sve strane, jer za njega nije važio zakon. Aplaudiraće mu besni poljoprivrednici braneći svoje skupo, prskano povrće i voće, uzgajano na zemlji u kojoj ima više pesticida nego glista i zalivano vodom koja se jedva probila od plastičnih flaša, bačenih šasija, šporeta i veš mašina.

Ovi ljudi ne žele da znaju da im se iza ugla javlja šansa života, za njih, za njihovu decu i za njihovu zemlju, koju kažu da vole i da je „ne daju“ (kome?). I zato neće ni da čuju za planove Folksvagena, zato što ih zanima samo ekologija, pa će posle demonstracija da se odvezu kući raspalim golfom na dizel, koji truje okolinu jednako kao i njihov prskani krastavac iz bašte.

Ovo su opasni ljudi. Njihova akcija je ubitačna kao i njihovih pobratima antivaksera, samo na duži rok. Svojim neznanjem, nebrigom za sebe i druge, a naročito svojim političkim bezobrazlukom, oni će da ubede neke ljude da su svi do jednog Robin Hud srpskih zelenih polja. A ustvari su najobičnije političke šićardžije koje gledaju najdalje do 3. aprila i izbora. To što u narednim nedeljama i mesecima Srbija treba da odluči da li će biti od svoje ruke zagađena i primitivna ledina sa koje se ljudi iseljavaju, ili će prihvatiti svetske gigante, njihovu novu zelenu tehnologiju, milijarde, radna mesta i odskočiti u vek u kojem su već sada najrazvijenije zemlje sveta, to ove ljude ne interesuje.

Oni se klanjaju tračevima sa fejsbuka, a kad im se prostom hemijskom formulom iz osnovne škole pokaže da litijum u Jadru ne može da zagadi ni Jadar ni Drinu, ljutito proklinju da ste „sendvičar“ Vučića i Rio Tinta. Oni su sledbenici šarlatana i politikanata, pa makar bili i univerzitetski profesori, čiji „argumenti“ ne prolaze test, opet, iz osnovne škole. Jedino što gađaju je Vučić, a ako ne bude sreće i pameti, pogodiće celu Srbiju i to trajno.  

Njihova pobeda bila bi trijumf zagađene Srbije, to bi bila pobeda gubitnika koji se plaše napretka, jer im je mnogo lakše da kukaju nad svojom propašću krivicom nekog drugog, dok se iseljavaju sa „najlepšeg“ i „najplodnijeg“ dela Srbije, koji su do juče branili. Iz te kolone gledaće neki drugi narod u istočnoj Evropi kako diže najsavremeniju Folksvagenovu fabriku, čistu kao apoteka, kako zarađuje više nego ikad i ne pada mu na pamet da se seli. Zbog ove zloćudne predstave koja se odvija pred našim očima, a naročito zbog planova ogromnih svetskih industrija koji se rešavaju u isto vreme, Srbija ne sme da bude ni u kakvoj dilemi. Odgovor koji sada budemo dali, usmeriće Srbiju ili prema uspešnom, bogatom i „zelenom“ svetu ili će je ostaviti da se davi u svojim divljim deponijama sa kojih će neko još kratko vikati protiv Vučića, litijuma, Folksvagena, pa će i on da se odseli. To je što se tiče odgovora, a za pitanje bismo mogli da pozovemo u pomoć ljude iz Folksvagena.