Početkom maja, desetak dana pošto je Putinova vojska upala u Ukrajinu, ispunio sam molbu mog ruskog prijatelja i potrudio se da neki od evropskih medija objavi jedno njegovo kratko pismo. Uticajni portal iz Brisela objavio je tada njegovo viđenje današnje Rusije, njegove otadžbine, koje se u svemu razlikuje od mišljenja ogromne većine njegovih zemljaka, zbog čega i nije mogao da ga objavi kod kuće. Njegove reči do sada je pročitalo nekoliko miliona ljudi.

Danas, kada ulazimo u peti mesec ruske agresije na Ukrajinu, ispunjavam drugu molbu mog dragog prijatelja Sergeja. Zamolio me je da mu pomognem da se obrati ljudima u Srbiji, direktno i iskreno. Drago mi je što to mogu da uradim, jer znam da moj prijatelj voli svoju zemlju, baš kao što veruje da i ljudi u Srbiji ništa manje ne vole svoju. Evo tog kratkog pisma:

„Ja sam Rus, živim u Moskvi. Do petnaeste godine živeo sam u SSSR-u. Sećam se vremena kada je Sarajevo bombardovano. Dok sam išao u srednju školu, bio sam zaljubljen u devojku iz drugog odeljenja, ona je bila iz Jugoslavije. Ako se dobro sećam zvala se Milena. Moja srednja škola bila je u kraju okružena sa nekoliko ambasada, Milenini roditelji su verovatno radili u jednoj od njih.

Ipak, nikada u životu nisam smatrao da postoji nešto posebno između Rusije i Srbije. Slušao sam priče o afričkim zemljama, Kini, Latinskoj Americi, Indiji. Ali nikada ranije o Srbiji, sve do dana kada je Rusija počela da promoviše koncept “ruskog sveta”.

Kako se desilo da ni ja ni bilo ko meni blizak nije znao ništa o Srbiji? SSSR je tražio saveznike u Latinskoj Americi, Africi i Indiji kako bi potkopao zapadne zemlje i njihov uticaj, dok je pokušavao da ostvari sovjetske socijalističke interese. SSSR je bio uznemiren rastućom moći Kine i pokušavao je da preoblikuje odnose sa Kinom nakon što je Mao bio razočaran i obeshrabren Hrušovljevom javnom kritikom Staljina kome se Mao iskreno divio.

Da budem iskren: Rusija nema prijatelja osim vojske i mornarice. Ova fraza cara Aleksandra trećeg istinita je danas više nego ikada. Rusija ima samo protivnike i lakeje. U sredini su oni koje Rusija pokušava da zadrži, podmićuje i regrutuje. U sredini su oni kojima Rusija voli da šalje poruke drugarstva i prijateljstva. Dok im se udvara i dok ih vrbuje Rusija glumi da im je prijatelj i da brine o njima. Tito je, na primer, bio prijatelj iz ruske perspektive.

Međutim, čim neka zemlja potpadne pod ruski uticaj, ona Rusiju više ne zanima, nema više ni drugarstva, ni prijateljstva, ni bratskih poruka. Rusija će se zainteresovati za nju samo ako pokuša da pobegne u drugi tabor. Verujem da je ovaj lažni narativ o bezuslovnom rusko-srpskom prijateljstvu počeo da se usađuje u umove srpskog naroda tek pošto je nekoliko zemalja  bivše Jugoslavije odlučilo da ide ka EU i NATO. 

Dozvolite mi da budem iskren sa vama. Mi Rusi ne volimo nikoga. Čak smo prezirali i druge narode u SSSR-u. Naša vlast se samo pretvarala da volimo Uzbekistance, Tadžike, Ukrajince, Beloruse i druge koji su živeli u SSSR-u.

Podrivali smo i regrutovali njihovu vladajuću klasu i zasipali smo njihov narod lažnom propagandom, veličajući prijateljstvo za koje smo dobro znali da ne postoji. Možete li zaista da zamislite prijateljstvo između kolonije i metropole?

Rusija ne veruje ni u kakvo bratstvo, Rusija gradi sopstvenu realnost i pokušava da se okruži lojalnim vazalima. I Ukrajinci su bili naša braća sve do dana kada su odlučili da odu u EU. Tada su Ukrajinci postali nacisti i fašisti. Da bi saznao šta Rusija stvarno misli o Srbiji – srpski narod treba da osudi takozvani „ruski svet“ i da pokaže da je spreman da se pridruži EU. Tada će Rusija pokazati svoje pravo lice. Osećanja nisu obostrana. Rusija koristi Srbiju sve dok je vidi kao sredstvo za zaštitu od evropske i demokratske ekspanzije.

Prestanite da verujete u mitove. Rusija nije ono što mislite da jeste. Rusija je izgubljena u vremenu. Rusija nije i ne može da bude privlačan model društva jer se gradi samo na ogromnim prihodima od nafte i gasa. Po tome je ista kao, na primer, Venecuela ili Nigerija, gde vladajuća klasa živi u luksuzu dok je velika većina ljudi odbačena u stranu i pati. Rusija šalje svoje emisare da kupuju i podrivaju političare širom sveta kako bi njihove zemlje učinili lojalnim Rusiji.

Dok se to dešava i dok je njihova vladajuća klasa lojalna Rusiji, stanovništvo tih zemalja je nesrećno i želi da se spoji sa EU i da živi u slobodnom i demokratskom svetu. Samo u Srbiji postoji nezamislivo. Dok vladajuća klasa želi da ide ka EU, narod želi da ostane u ropskoj lojalnosti Rusiji. I zato kažem – prestanite da verujete u mitove, jer Srbija ima priliku da živi bolje, treba samo da prekine nešto za šta misli da je prijateljstvo. Rusija nema prijatelje.   Ako mislite da preterujem, pogledajte kako se raspliću stvari sa Ukrajinom. Znate li zašto smo u Ukrajini? U Ukrajini smo jer Ukrajinci nisu hteli da budu deo imaginarnog velikog sveta zajedno sa nama, nisu hteli da budu deo lažne stvarnosti koja se zove „ruski svet“. Naprotiv, Ukrajinci su želeli da budu slobodni, a to je nešto što nismo mogli da dozvolimo. Izbor je, zato, i pred Srbijom lak – Želite li da budete prezreni deo nepostojeće veličine ili želite pravu slobodu?  Otrgnite se iz ruskog zagrljaja  dok je vreme. Intimni odnosi sa Rusijom uvek loše završe , u istoriji nije postojao nijedan jedini  izuzetak.”