Nova spoljnopolitička strategija Rusije – zvuči kao jedan od onih papira koji će beskorisni večno da čame u fijoci jer ne mogu da se primene. Moskva ovim nastavlja da simulira važne državne poslove, konkretno spoljnu politiku, pa se još trudi da tu politiku prilagodi novim okolostima u svetu. 

Ustvari, u realnom životu, Rusija je isključena ne samo iz glavnog toka svetskih kretanja, već i iz bazične diplomatske komunikacije sa većinom uticajnih država. 

To što od 1. aprila predsedava Savetu bezbednosti UN ne čini je ništa bitnijom nego što je bila. Njeno predsedavanje je stvar obične mesečne rotacije 15 članica ovog tela. 

S druge strane, to što Savetom bezbednosti predsedava jedna članica UN koju je 144 drugih članica osudilo zbog agresije na mirnu i nezavisnu državu, samo govori o jadnom stanju u kojem se nalaze UN. 

Rusija je skoro potpuno izolovana u UN, izbačena je iz njenog Saveta za ljudska prava, a na drugim važnim mestima, poput OEBS-a, ne žele da slušaju šta govore njeni predstavnici i napuštaju sastanak. Šef ruske diplomatije fizički ne može da otputuje ni do jedne evropske prestonice, čak i kada bi neko tamo želeo da ga primi, a o šefu države da ne govorimo. 

Šef države je, na kraju, optužen za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom, koji priznaju 123 države na svetu, dve trećine članstva UN. Razgovor s njim, bilo kakav kontakt, a kamoli saradnja, može da se shvati kao saučesništvo.

Takva država sada usvaja nekakvu spoljnopolitičku strategiju, a jedina spoljna politika kojom se bavi je razaranje druge suverene države, članice UN i ubijanje i proterivanje njenog stanovništva. 

Novina u ovom papiru je što Moskva od sada smatra Zapad, predvođen Amerikom, “egzistencijalnom pretnjom”, to jest neprijateljskim državama. Sergej Lavrov je precizirao da je EU za Rusiju “neprijateljska organizacija”. 

Kaže, okreću se drugim delovima sveta, gde će razvijati saradnju, valjda i pronaći razumevanje za to što nazivaju spoljnom politikom. 

Rusko uzdanje u savezništvo sa Kinom je ogromno. Nedavni boravak kineskog lidera Sija u Moskvi doživljeno je kao trijumf, kao početak stvaranja jednog novog sveta. 

Na Kinu se u Rusiji gleda kao na jedini izlaz iz katastrofe, pre svega ekonomske, u koju je Putin doveo svoju zemlju i narod. Nedavno je i sam priznao građanima da će zapadne sankcije trajati veoma dugo, i da zbog toga moraju sami da proizvedu sve što su doskora kupovali na Zapadu (a to je skoro sve što su imali), ili da nadoknade uz pomoć prijateljskih država, a to je ustvari Kina. 

A Kina, ćutljiva i hladna na rusko oduševljenje. Ona ima planove da preuredi svetski poredak po svojoj meri, ali ne ruku pod ruku sa Rusijom. Visoki kineski diplomata rekao je ovih dana da njegova zemlja nije na strani Rusije oko agresije na Ukrajinu, da ne šalje oružje Rusiji i da je formulacija o “bezgraničnom prijateljstvu” sa jednog od ranijih susreta Putina i Sija “ništa drugo nego retorika”. 

Nova ruska spoljnopolitička strategija je, dakle, bezvredan papir bez dodira sa realnošću. On najbolje oslikava stanje duha u Kremlju, gde se na svet gleda iz mitskih oblaka velike Rusije, i njenog istorijskog zadatka da pokori sve koje smatra svojim delom. O kakvom stanju duha se radi najbolje govori to što u ovom papiru Rusija smatra sebe “civilizacijom”. 

Međutim, čak i bezvredna stvar, kao što je nova ruska spoljnopolitička strategija, može ponekad da izrodi neku korisnu posledicu. 

Rusija je ovim dokumentom sama oko sebe podigla novu “gvozdenu zavesu”, priznala je da sa Evropom i sa Zapadom uopšte, više ne namerava da ima veze. Želi da gradi svoju budućnost sa narodima na istoku. 

Ovo je već korisna činjenica. Naime, Rusiju kao entitet niko na Zapadu nije izolovao, niti odbacio. Zapadne sankcije koje se tako teško podnose, ne odnose se na državu i narod, već na pojedince sa imenom i prezimenom, zločince i pljačkaše iz državnog i poslovnog vrha. 

Svaka evropska, britanska, američka, kanadska odluka o sankcijama je ustvari spisak ličnosti i kompanija, koje svojim radom i novcem potpomažu Putinovu invaziju na Ukrajinu. To što se njihovi lični poslovni, finansijski pa i sudski problemi putem propagande predstavljaju kao problem cele države, stvar je koju mora da reši sam ruski narod. 

Rusija je novom spoljnopolitičkom strategijom olakšala posao i Srbiji, jasno podižući novu gvozdenu zavesu između sebe i svojih osvajačkih “vrednosti” i Evrope. Ako Rusija kaže da je EU “neprijateljska organizacija”, a Srbija se trudi da pristupi baš EU, a ne Rusiji, onda ne treba da bude dileme oko ovog izbora. To više ne može da se predstavi ni kao zapadni pritisak na Srbiju, ovo je jasna vododelnica nacrtana u Moskvi.

Strategije se, po pravilu, odnose na duge vremenske periode. Pretpostavljamo da je to ideja i sa ovim ruskim dokumentom. Ako je Rusija na dugi rok otpisala Evropu i Zapad kao “neprijatelje”, a jeste, onda ni Srbija nema razloga da čeka da se ti odnosi izglade nekad, u dalekoj budućnosti, da bi opet bila bliska i sa jednima i sa drugima. To više ne želi ni Rusija, bar tako piše u njenoj spoljnopolitičkoj strategiji. Bez obzira što taj papir ima vrednost papira u kojem u mesarama pakuju meso kupcima. Sa tragovima krvi takodje.