Rusija uvek zna bolje od Srbije šta je bolje za Srbiju. Bez obzira na to što Srbija misli da je za nju najbolje da uđe u Evropsku uniju i što za to ima potpisane sporazume, u Moskvi ne odustaju da joj objasne da to baš nije najbolja ideja.

Posle duže pauze, ponovo su u Moskvi aktivirali ubeđivanje Srbije da ne bi bilo loše da se kandiduje za članstvo u BRICS-u. Ideja dolazi, naizgled, od stručnjaka, iz ruskog „nevladinog“ sektora koji proučava međunarodne odnose, pa tako Ivan Timofejev iz Ruskog saveta za međunarodne poslove kaže nedavno da se „opcija pristupanja Srbije BRICS-u sama po sebi nameće“.

Treba prvo da znamo da gospodin Timofejev proučava međunarodne odnose za račun ruske vlade, koja ga je i postavila na mesto na kojem radi. Predsednik borda njegovog Saveta za međunarodne poslove je Sergej Lavrov, a u njemu sede i Andrej Fursenko, savetnik Vladimira Putina i, na primer, Herman Gref, predsednik Sberbanke.

Nijedan, dakle institut ne zove Srbiju u BRICS, već je zove Kremlj direktno. Opcija mogućeg članstva Srbije u ovom bloku ne dolazi kao rezultat stručnog istraživanja, nego kao politička odluka iz vrha ruske države.

Ovo je tipično rusko ispipavanje izokola kako će se u Srbiji „primiti“ neka njihova ideja o tome šta je najbolje za Srbiju. Ona se plasira preko naizgled neutralnog posrednika, nekada preko uglednog novinara, ponekad preko prijatelja iz treće zemlje, a najčešće kroz „analizu“ nekog iz armije moskovskih stručnjaka za Balkan i Srbiju. Uvek iza ovakvih ideja, nepogrešivo, stoji vlada u Moskvi.

Jedna od takvih ideja došla je u proleće 2019 predsedniku Vučiću, preko Jevgenija Primakova, tadašnjeg novinara, da sa Draganom Đilasom i Boškom Obradovićem formira prelaznu vladu, jer su tada bili u toku ulični protesti opozicije. Vučić ga je izbacio iz kancelarije, s pravom, a unuk nekadašnjeg ruskog premijera uskoro je od Putina postavljen za šefa „Rossotrudničestva“, državne organizacije za međunarodnu saradnju.

Moguće je i da će Ivan Timofejev iz ekspertskog Saveta za međunarodne poslove uskoro dobiti neku državnu funkciju i isto kao Primakov prestati da se pretvara da je nešto što nije. Ali, od njihovih karijera za nas je mnogo važnije da dobro pročitamo zašto on i njegova država zagovaraju ulazak Srbije u BRICS.

Najpre, Moskva od ove tihe inicijative očekuje dosta diskusije u Srbiji, računajući s tim da vlast, a naročito predsednik Vučić, ne slušaju dovoljno želje širokih masa za zbližavanje sa Rusijom. Kad kažemo „diskusija“ to za ruska očekivanja znači pojačavanje unutrašnjeg pritiska na srpskog predsednika.

To neće biti teško, zato što se BRICS u našoj javnosti godinama predstavlja kao zdrava alternativa slobodnih i nezavisnih zemalja zapadnom hegemonizmu. Čak i najuticajniji, nacionalni mediji govore o njemu kao primamljivoj alternativi, a o njegovim članicama kao ekonomskim i političkim silama u punom naletu.

U Srbiji se neće čuti da je BRICS rasklimatana konstrukcija još od svojih početaka pre 15-tak godina, da čak nisu ni sami sebi skovali ime, već im je kumovao glavni ekonomista Goldman Sachs Jim O’Nill u jednom svom članku.

Zanemariće se i to da za 15 godina nisu odmakli ni pedalj u svojoj epohalnoj ideji da isključe dolar kao posrednika u međunarodnoj trgovini, zbog čega su se najviše i okupili. Ni ovih dana nema priče o tome da je neizvesno da li će se u avgustu uopšte održati samit BRICS-a u Južnoj Africi, jer ona još uvek ne zna šta da radi ako joj se u gostima pojavi Vladimir Putin, za kojim je raspisana međunarodna poternica zbog ratnih zločina u Ukrajini, a domaćin je dužan da ga uhapsi, kao potpisnik statuta Međunarodnog krivičnog suda. Možda će se sastati preko zoom-a, kao nedavno na samitu Šangajske organizacije za saradnju, iako već dugo nema ograničenja zbog Kovida-19, ali ima optužnica i međunarodnih poternica za jednim od glavnih učesnika.

BRICS nije ostvario nijednu ideju oko koje se okupio pre više od 15 godina, niti će je ostvariti, zato što je postavljen kao klub „njet“, a ne kao grupa koja nudi alternative, kako se lažno predstavlja.

Takođe, njegov rad parališe činjenica da je Rusija kao jedan od osnivača postala najizolovanija država na svetu, prognana iz skoro svih važnih svetskih foruma i legalne svetske trgovine. Njen afrički polu-satelit Južna Afrika beleži crne ekonomske rekorde, u nezaposlenosti na primer (preko 30%) ili u padu investicija (oko 40%). Preostali partneri, Kina i Indija u trci za primatom u svojim regionima, a zbog nerešenih graničnih problema, ne mogu da se slože ni oko jednog važnog pitanja.

U takvu olupinu od organizacije Rusija želi da ugura Srbiju, zato što je to potrebno samo njoj i njenoj tradicionalno destruktivnoj politici prema Beogradu. Oni ne mare za to što je Srbija izričito odbacila mogućnost pristupanja BRICS-u (Ivica Dačić u decembru) jer je to nespojivo sa njenim ulaskom u EU kao glavnim spoljnopolitičkim ciljem.

Rusija ne odustaje, i gazi po stavu Srbije, zato što je stav Srbije ne zanima. Iz Moskve guraju svoj plan da Srbiju treba trajno odvojiti od Evrope, od stabilnosti, investicija i napretka, jer je samo siromašna i izolovana Srbija za Rusiju dobra Srbija.

Mamac sa pričom o članstvu u BRICS-u je deo te strategije, nažalost po njih ponovo neuspešne. Verovatno nikad neće shvatiti da ne mogu da znaju bolje od Srbije šta je bolje za Srbiju.