Odavno diplomatija i važni međudržavni poslovi nisu rezervisani samo za krute političke lidere i uštogljene birokrate. I dobro je što je tako. Beograd je u prvim danima maja posetila gospođa Olena Zelenska. Nadam se da ministar Dmytro Kuleba neće zameriti što će se ovde naći u drugom planu, iako je u Beogradu boravio i on u delegaciji sa prvom damom, kao prvi visoki funkcioner Ukrajine koji je posetio Srbiju od početka ruske agresije.

Ali, dame imaju prednost, a u slučaju posete gospođe Zelenski Beogradu to je daleko od kurtoazije.

Srpska javnost bila je pomalo zatečena posetom supruge jednog evropskog lidera, jednostavno, dugo nije imala takvu priliku. Tek stariji se sećaju nekadašnjih protokola kada su po pravilu u visoke državničke posete, zajedno sa predsednicima, premijerima, kraljevima, dolazile i njihove supruge.

Dolazak Olene Zelenska u Srbiju dobio je prvorazredan društveni, pa i politički tretman u domaćoj javnosti. Zajedno sa gospođom Tamarom Vučić, suprugom srpskog predsednika Aleksandra Vučića, gospođa Zelenska imala je intenzivan program u Beogradu.

Dve prve dame obišle su Beogradsku tvrđavu, srednjovekovni landmark srpske prestonice. U obližnjoj gradskoj biblioteci, izgrađenoj polovinom 19. veka ispod koje su temelji rimskih zidina, otvorile su kutak sa ukrajinskom literaturom, a posetili su i lokalni Centar za mlade. Obe dame govorile su na velikom međunarodnom skupu o mentalnom zdravlju, a prisustvovale su i potpisivanju sporazuma o saradnji Univerziteta u Beogradu i kijevskog univerziteta „Taras Ševčenko“.

Slika sa ovih događaja delovala je kao pozitivan šok na veći deo srpske javnosti, koja je kao i druge u Evropi, postala previše „zavisna“ od teških političkih vesti i međunarodnih susreta uglavnom namrgođenih političara.

Dve prve dame su, međutim, obavljale važan posao za odnose svojih zemalja. Bile su na terenu koji je, nažalost, često sklonjen u drugi plan, iako se tiče pitanja za koja su ljudi najviše zainteresovani – zdravstva, podrške mladima, izbeglicama, bolesnima, kulturi.

Beogradski susret Olena Zelenska i Tamara Vučić nije njihov debi na zajedničkoj srpsko-ukrajinskoj sceni. Još u prvim mesecima ruske agresije na Ukrajinu njih dve su počele da rade na dostavljanju pomoći Ukrajini, pa su pred kraj 2022 u zdravstvene centre u Kharkiv i Cherkasy stigla iz Srbije vozila hitne pomoći sa punom opremom.

Saradnja je nastavljena u septembru prošle godine kada je gospođa Vučić, inače diplomata po profesiji, boravila u Kyiv-u i učestvovala na samitu prvih dama i gospode, gde se glavna tema takođe ticala mentalnog zdravlja ljudi zahvaćenih ratnom krizom. Beogradski susret je, tako, bio neka vrsta uzvratne posete gospođe Zelensky i nastavak zajedničkog posla sa prvom damom Srbije.

Bilo je pokušaja da se u susret supruga predsednika Srbije i Ukrajine učita kontekst takozvane „visoke“ politike, gde su i neki od najvećih svetskih medija tražili skrivena značenja. Na primer o manevrisanju srpskog predsednika Vučića, koji se često na Zapadu opisuje kao pro-ruski nastrojen, ili o taktiziranju Beograda, koji je samo nekoliko dana pre gospođe Zelenski ugostio kineskog predsednika Xi Jinping.

Osim što su potpuno pogrešni, ti komentari su pre svega duboko nepošteni prema zajedničkoj misiji dve prve dame. Bile su to prljave denuncijacije jedne duboko humane misije dve žene, koje svoj uticaj stavljaju u službu isključivo takozvanih običnih ljudi i rešavanja njihovih životnih problema.

Srbija je i sama, ne tako davno, imala teško iskustvo rata, milionskog izbeglištva, srušenih domova i ljudske patnje ogromnih razmera. Traume iz sukoba 1990-tih duboko su urezane u srpsko društvo i danas. I otuda zajednički napor da se baš sa Ukrajinom, kao bliskom državom i narodom, koji prolaze kroz istorijsku dramu, podeli ono što prijatelji obično dele, pre svega solidarnost i podršku.

Nikoga ne treba da iznenađuje prijateljski susret dve prve dame u Beogradu, jer on je samo dubinski nastavak generalno dobrih odnosa dve države i njihovih naroda. O tome koliko ovi odnosi odudaraju od uobičajenih klišea u međunarodnim medijima po kojima je Srbija navodno saveznica Rusije, nedavno sam detaljno pisao upravo u Kyiv Post.

Uostalom, ima li bolje potvrde o tome da su odnosi Beograda i Kyiv-a vrlo bliski, od reakcija u Rusiji na posetu gospođe Zelensky Srbiji. A one su se uglavnom svodile na reč „shameful“, „odvratno“, „šamar Rusiji“ upućene Srbiji, njenom predsedniku i njegovoj supruzi. Ali, to ne iznenađuje i ne treba mu pridavati veću pažnju.

Predsednici Srbije i Ukrajine, Vučić i Zelensky imaju žive kontakte, i od početka ruske agresije sastali su se tri puta. Obojica su o tim razgovorima imali samo pozitivne utiske i ocene.

Uporedo sa tim, njihove supruge saradjuju još intenzivnije, iako, nažalost (ili na sreću) uz manje medijske pažnje. Ali to njihov deo zajedničkog posla ne čini ništa manje važnim, naprotiv. Susreti prvih dama ujedno su i susreti supruga i majki, a tu snagu pozitivnog uticaja na javnost njihovi muževi nikada neće moći da imaju. Ako je cilj prvih bračnih parova Srbije i Ukrajine, a ujedno i politika dve zemlje, da što više povežu i približe dva naroda, onda Vučići i Zelensky-i rade dobar posao. Ženski deo ovog međudržavnog mosta ima ogromnu i nezamenljivu ulogu i to gospođe Vučić i Zelenska obavljaju na punu korist svojih naroda.