Autorski članak Dr Orhana Dragaša, direktora Medjunarodnog instituta za bezbednost, za dnevni list Danas: https://www.danas.rs/svet/orhan-dragas-za-danas/

Govor američkog predsednika svake godine je centralni događaj na generalnoj debati u UN, ali to nije bio ove godine“, kaže za Danas Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost, komentarišući poslednje obraćanje predsednika SAD Džozefa Bajdena pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija (UN).

Svetski lideri su u Njujorku na 79. Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kako bi razgovarali o globalnim pitanjima i istakli prioritete svojih zemalja.

Bajden je između ostalog, govorio o istorijskim događajima vezanim za Ameriku – o Hladnom ratu, ali i o ratu u Vijetnamu, te je istakao da su „nekada nepriajtelji danas postali saveznici“.

Američki predsednik govorio je i o svetskim temama kao što su rat u Ukrajini i u Gazi.

Tom prilikom, odlazeći američki predsednik istakao je kao dobru vest da „Putinov rat nije uspeo u svom osnovnom cilju“.

Govoreći o eskalaciji rata na Bliskom istoku, Bajden je osudio Hezbolahove raketne napade, rekavši da je „Liban ničim izazvan lansirao rakete na Izrael“.

Dragaš za Danas ističe da je međunarodni autoritet predsednika Bajdena prepolovljen onog trenutka kada je Demokratska partija odlučila da ga skloni iz trke za novi mandat i umesto njega kandidovala Kamalu Haris.

„Bajdenov govor je više bio njegov oproštaj od glavne međunarodne scene na kojoj je ostavio veliki trag, jer se tokom cele karijere bavio svetskim pitanjima još od davnih 1970-tih kada je ušao u Kongres“, podseća Dragaš.

Kako dodaje, ako se Bajden oprašta od svetskih lidera, ne oprašta se njegova administracija i u tome je značaj njegovih poruka sa govornice UN.

„Nažalost, Bajden nije nagovestio da će Vašington da pruži odlučniju podršku Ukrajini u vrlo kritičnoj fazi njene odbrane od ruske agresije“, ističe naš sagovornik.

Dragaš smatra da je Bajden u govoru ponovio fraze o „nepokolebljivoj“ podršci Kijevu, „ali činjenica je da Amerika, zajedno sa Zapadom, nije do kraja ispunila svoja obećanja o značajnijoj vojnoj i političkoj pomoći“.

„Pitanje dugoročne strategije ostaje nerazjašnjeno, dok se sukob razvlači na neodređeno vreme, iscrpljujući Ukrajinu i destabilizujući ceo region“, primećuje Dragaš.

Prema njegovim rečima, od početka invazije, Bajdenova administracija je imala priliku da preduzme oštrije mere prema Rusiji – ne samo kroz ekonomske sankcije, koje su se pokazale delimično efikasnim, već i kroz pružanje naprednijeg oružja i logističke podrške ukrajinskoj vojsci.

„Umesto toga, Bajden je u više navrata pokazao opreznost, bojeći se eskalacije sukoba, što je omogućilo Putinu da nastavi agresiju bez ozbiljnijih prepreka. U ključnom trenutku, Sjedinjene Države su se suzdržale od koraka koji bi mogli brzo promeniti tok rata. Po Bajdenovom govoru naslućujem da se to ustezanje nastavlja, a to je direktna posledica kalkulacija oko predstojećih predsedničkih izbora“, naglašava Dragaš.

Kako dodaje, mnogo važniji od Bajdenovog govora u UN biće sastanak koji će danas imati u Beloj kući sa Volodimirom Zelenskim.

„Ukrajinski lider mu donosi vrlo konkretan plan, odnosno nekoliko zahteva za koje Ukrajinci smatraju da mogu da dovedu do vrlo skorog kraja rata i to u njihovu korist. Biće izuzetno važno kakav će biti odgovor Vašingtona, pre svega oko korišćenja dalekometnog oružja za udare u dubini ruske teritorije“, kaže Danasov sagovornik.

Dragaš objašnjava da, što se tiče Bliskog istoka, Bajdenova administracija nije uspela da donese stabilnost niti da reši ključne konflikte.

„Bajdenov oproštajni govor prećutao je nekoliko važnih događaja iz njegovog mandata, zbog kojih je Amerika izgubila uticaj na Bliskom istoku, a to je rasplamsalo sukobe. Nije pomenuo haotično povlačenje iz Avganistana, ni to što nije uspeo da resetuje odnose sa Iranom niti da osnaži sporazume postignute tokom Obamine administracije“, ukazuje Dragaš.

Kako kaže, iako Bajden pokušava da obnovi ulogu SAD kao globalnog lidera, njegova administracija deluje nesigurno i reaktivno u suočavanju sa međunarodnim krizama.

„Ukrajina i Bliski istok su dva primera gde su očekivanja od američkog vođstva ostala neispunjena“, primećuje naš sagovornik.

U trenutku, nastavlja Dragaš, kada svet traži jasnu i odlučnu američku politiku, Bajdenova administracija pruža samo retoriku bez suštinskih rezultata.

„Umesto da se odlučno suprotstavi globalnim pretnjama i uspostavi dugoročne strategije, Bajden pokazuje tendenciju prema kompromisima i polovičnim merama koje ne daju adekvatne rezultate, naprotiv“, zaključuje Dragaš.