Verovatno više od svih NATO aviona, raketa i vojnika, u Kremlju vlada nemir od izdaje. Izdaje u njegovom srcu, u kojem je pod Vladimirom Putinom izgrađena moć 20-togodišnje strukture “nove Rusije”, one koja danas misli da je dovoljno stasala za sukob sa zapadnim svetom. Srce te strukture izgrađeno je na velikom novcu i lojalnosti, ne na romantičnim zakletvama na vernost otadžbini i zato strah od izdaje danas nadilazi sve ostale.

Ovaj strah uvlači se u ruski establišment tek odnedavno. Njega nije bilo u proteklih sedam-osam godina, koliko traju zapadne sankcije ruskoj ekonomiji zbog njene aneksije Krima i vojnih pritisaka na Ukrajinu. Taj horor je bio razliven na celu državu, na njenu ekonomiju i poslove, a bogati i uticajni su postali imuni na njega, iako je odneo milijarde. Sada on dobija lice, ime i prezime i kuca na vrata onih najbogatijih i najlojalnijih. Oni su kandidati da prvi počine izdaju.

Već tokom ove nedelje moguće je da će se njihova imena, imena njihovih najbližih rođaka i njihove kompanije naći pod sankcijama Velike Britanije i Amerike, zato što svojim bogatstvom i lojalnošću odlučujuće pomažu Kremlj u njegovim agresivnim, osvajačkim planovima prema Ukrajini. Britanija, koja je “povukla nogu” u ovom smeru, zapretila je da će im možda oduzimati i imovinu, jer, kako je rekla šefica diplomatije Liz Tras, Putinovi oligarsi “neće imati gde da se sakriju”.

Struktura ruske moći, celokupna kultura savremenog političkog života zasićeni su “cijanidom izdaje”. Izdaja je najbrži društveni lift ruske elite – pisala je pre dve godine ruska “Novaja izvestija”. Tada još nije eskalirala kriza oko Ukrajine, ali ovaj slikoviti opis tek danas dobija svoju punu uverljivost.

Da nije paničnog straha od izdaje, moćni, vešti i, naravno, bogati Putinov portparol Dmitrij Peskov, nikada ne bi odgovorio na pretnje iz Londona na način na koji je odgovorio sada – Ovakve sankcije uništile bi investicionu privlačnost Britanije, uništile bi njenu privlačnost kao takvu!? Ovo treba da znači da šeficu britanske diplomatije baš briga za privlačnost njene zemlje, naročito za investitore, a za sve to se ustvari brine i sekira Putinov pres-sekretar.

Ako u Ukrajini i oko nje ne bude rata, a čitav razuman svet se tome nada, ogromnu zaslugu odneće “nevidljiva ruka” zakona Magnitski, legislativa po kojoj najuticajnije zemlje Zapada kažnjavaju pojedince, ne države, zbog njihove pretnje miru i ogromne korupcije koju praktikuju kroz brutalno kršenje ljudskih prava. Amerika, Britanija, Evropska unija, posežu za ovim mehanizmom na vrhuncu rusko-ukrajinske krize, jer znaju koliko je on razoran za strukturu koja počiva na ogromnom koruptivnom novcu i lojalnosti. On je pokretač izdaje, o kojoj je ovde bilo reči. Izdaje koja će u slučaju Rusije značiti okretanje leđa ratnim planovima da bi se, zauzvrat, sačuvale milijarde u zapadnim bankama, hektari najluksuznijih kuća i stanova na Menhetnu i u Londonu, poslovi preko of-šor kompanija, studentski status potomaka na najskupljim zapadnim univerzitetima.

Ako će ovaj mehanizam imati snagu da zaustavi najveću svetsku krizu posle Kube 1962, čemu tek mogu da se nadaju mali balkanski “klijenti” zakona Magnitskog? Već ih ima, a tek će ih biti. Milorad Dodik je veteran, pa i pionir u tom društvu, pod ličnim sankcijama SAD je već pet punih godina. Sprdao se sa njima još od prvih dana, vajkao se da je bio žrtva odlazeće Obamine administracije i njegove šefice diplomatije Hilari Klinton, očekujući da će mu ih ukinuti Donald Tramp čim stupi na vlast. Nije se desilo. Tramp je otišao, a Bajdenova administracija ih je početkom ove godine još pooštrila i uz Dodika sancionisala nekoliko njegovih partnera u korupciji i jednu TV stanicu. Nastavio je i ovog januara da se šegači sa zatezanjem sankcija, pevajući sa drugarima u kafani “Metar moga sela – Amerika cela”, ali da li je baš siguran da u tom društvu nema virusa izdaje, istog onog od kojeg strahuju u Moskvi? Da li će ta kafanska lojalnost da potraje do oktobarskih izbora, koji su za Dodika biti ili ne biti? Možda ovi koji mu sada terciraju u prkosu Americi ne žele da i za njih oktobar bude “biti ili ne biti”? Dodik će to poslednji da sazna.

On neće ništa naučiti iz iskustva bivšeg bugarskog premijera Bojka Borisova, a prošlo je tek sedam meseci otkako su SAD zamrzle imovinu i poslovanje trojici njemu bliskih tajkuna i njihovih šezdesetak firmi. I na taj način učinile Borisova “bivšim” premijerom. Od obojice ništa nije naučila ni grupacija srpskih “biznismena” sa severa Kosova, na čelu sa Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem, koji su se našli na udaru američkog Magnitskog u decembru prošle godine. Moguće je da i oni, poput Dodika, hrabre i sebe i svoju okolinu da to nije ništa strašno, jer nemaju ni račune ni imovinu u Americi, ali vrlo dobro znaju da je to samo službena formulacija, a da je realnost takva da su im blokirani i poslovi i novac i imovina u celom svetu, ne samo u Americi. I da sa takvim ljudima više neće da posluje niko ozbiljan, bežaće od njih u širokom krugu.

Personalne sankcije, na ime i prezime, bez ikakvog uticaja na državu iz koje dolaze, već sada su balkanska realnost, a ovih nekoliko poslednjih slučajeva deluju kao početak jedne prakse, koja će tek da se primenjuje. Nejasno je zašto ne veruju američkom diplomatskom izaslaniku Gabrijelu Eskobaru, koji o tome uporno govori od prvog dana kada se prihvatio novog posla. To neće biti jedini mehanizam američkog uticaja na rešavanje balkanskih problema, ali će biti jedan od njih, i to važan. Eskobar je u pravu kada govori da se ljudi iseljavaju sa Balkana ne zato što ne mogu da žive pored drugih nacija, već zato što u svojim sredinama osećaju da su uskraćeni za neke životne i profesionalne mogućnosti, baš zbog korupcije.

Sankcije Amerike protiv, na primer Dodika, nisu sankcije protiv Republike Srpske, kako on često kaže, već samo protiv njega lično i protiv ekipe sa kojom je poslovno i koruptivno povezan. I verovatno je u pravu da ga neće dotaći zato što nema račune i poslove u SAD, ali one sprečavaju bilo kakve prekogranične transfere novca, dovode do zatvaranja of-šor kompanija i gase njihovo poslovanje u kojem ima i narodnih para. Zato su efikasne i zato unose nemir kod svih na koje se odnose, jer ih izoluju od najlojalnijih, samim tim i najbogatijih. Izdaja lebdi iznad tih ljudi, dogodiće se kad-tad, a strah će se pretvoriti u strašnu stvarnost. Samo za one sa imenom i prezimenom na spisku, ni za koga drugog.