Neće Tanja Fajon da pobedi u Srbiji umesto nas, to moramo sami da uradimo – dobro je poentirao jedan od lidera opozicije, nezadovoljan predlozima za poboljšanje izbornih uslova koji su stigli iz Brisela. Ako su razočarani tim pismom, a jesu, onda je ovaj političar izvukao zreo i otrežnjujući zaključak. Međutim, njihov glavni problem nije u tekstu koji su dobili od evro-poslanika, problem je što su iskreno verovali da Tanja Fajon, Bilčik, Kukan i Flekenštajn zaista mogu da pobede u Srbiji, za račun opozicije.

Verovali su u to pune dve godine, koliko je prošlo od početka prve runde međustranačkog dijaloga pred izbore 2020. Verovali su u čaroliju da će izvršiti takav pritisak na EU, da će joj tim pritiskom otvoriti oči, naterati je da se odrekne Aleksandra Vučića i umesto njega da intronizuje opoziciju. Izgledalo je tako lako i ostvarivo, samo je trebalo verovati u moć čarolije.

Tražili su promenu izbornih uslova, očekujući da Vučić to neće dati, ali začudo on je na to odmah pristao. Sledeći pritisak bio je traženje da u razgovorima posreduje Evropski parlament, jer se Vučićevoj vlasti ništa ne veruje. Odmah je i to bilo ispunjeno. Okrugli sto doneo je nova rešenja, ona su pretvorena u zakone, ali i to je bilo loše, pa su stupili u bojkot, kao vrhunac pritiska na EU da konačno okrene list prema Srbiji i Vučiću. Nekako ni taj pritisak nije doneo rezultat, iako su proglasili da je bojkot uspeo.

Ali dolaze novi izbori, nova nada za novu čaroliju sa istim očekivanjem, da donese pobedu. I ponovo isto verovanje da na EU treba napraviti pritisak, da će ona progledati i srušiti Vučića. I ponovo isto razočaranje.

Srpska opozicija imala je u protekle dve godine bezbroj jasnih znakova da uzalud očekuje ostvarenje svojih maštarija. Nema tog evro-faktora koji joj jasno nije poručio da je bojkot bio pogrešna odluka, koju oni pre svega ne razumeju. Kako mislite da osvojite vlast ako ne izađete na izbore? Videlo se to i u godišnjem izveštaju Evropske komisije, malo nežnije i obazrivije, a i u rezoluciji Evropskog parlamenta prilično izričito.

Jasno su iz EU rekli (Bilčik) da će glavni sagovornik oko budućih izbornih uslova biti parlament, pa tek onda ostale partije koje učestvuju u političkom životu. Nisu ni to razumeli, već sve vreme traže da budu ekskluzivni sagovornik i jedini pisac novih izbornih uslova. Samim tim nisu razumeli ni kada Evropljani sednu da razgovaraju najpre sa Ivicom Dačićem, jer im je on partner (ko-fasilitator) u dijalogu sa partijama. A tek kad se Vučić lično uključio u razgovore, a EU se nije usprotivila i odmah ga smenila, ogorčenje je dostiglo vrhunac.

Papir koji je u Beograd stigao od evro-parlamentaraca (opet prvo Dačiću i Vučiću, a ne njima), bila je kap koja je prelila čašu. U tom papiru nema paralelnih TV-dnevnika na RTS-u, nema nacionalne frekvencije za neku “objektivnu” televiziju koja već postoji, nema zabrane za predsednika i ministre da učestvuju u kampanji, nema ni reči o tome ko treba da bude na vlasti nakon aprila. Ima samo potvrde da EU i dalje “drži” Vučića i ne želi da ga se odrekne.

Razočaranje opozicije u Evropsku uniju jednako je veliko njenom ogromnom neznanju kako EU funkcioniše i njenom još većem otporu da se tome prilagodi. I to neznanje i taj otpor potiču od odbojnosti koju takozvana “bojkot-opozicija” gaji prema Evropskoj uniji i od njene suštinske nezainteresovanosti da joj se Srbija ikada priključi. Lideri tog bloka su na početku svog zajedničkog delovanja, još pre par godina, to jasno i rekli evropskim ambasadorima u Beogradu, na zvaničnom susretu. “To pitanje nije među našim prioritetima” – odgovorio je jedan od lidera na pitanje ambasadora jedne članice EU kakav im je plan za uvođenje Srbije u Uniju.

Oni Evropsku uniju sve vreme vide kao neželjeno sredstvo da dođu do cilja, a on sa Evropom nema nikakve veze. Taj cilj se tiče samo Srbije i samo vlasti. Saznanje da Tanja Fajon neće moći da pobedi umesto njih zato je težak sudar sa realnošću, jer očekivali su upravo to. Čarolija se raspršila, ustvari nikada je nije ni bilo.

Evro-poslanici, a naročito Slovenka i Slovak Vladimir Bilčik kao najeksponiraniji, ulaze u period u kojem će iz opozicionog Beograda na njihov račun stizati teške optužbe. A već su počele. Jedan opozicioni lider je, povodom njihovog papira, već zaključio da ga je pisala ista ruka koja je bila među uzdržanim kada se u Briselu glasalo o rezoluciji o Srbiji ovog proleća. I da su to političari iz bloka evropskih narodnjaka (EPP), koji su bliski sa Vučićem i SNS-om. Dakle – izdaja.

Otrežnjenje je utoliko bolnije, koliko su očekivanja bila nerealna. Izgovor za novu izbornu kataklizmu, a možda i za novi bojkot, tražiće se sada ne samo u Vučićevim nefer izbornim uslovima, već i u izdaji od strane Evropske unije. Sve će biti izgovor samo da se ne izađe na utakmicu, jer za nju mora naporno da se trenira i igra u nižim ligama da bi se došlo do finala. A to, izgleda, ne dolazi u obzir. I zato već danas, više od pola godine pre izbora, imamo najave o demonstracijama, blokadama, protestima svake vrste, baš kao što smo i pola godine uoči prethodnih izbora imali najave o njihovom bojkotu. Evropa ponovo neće razumeti ovakvo ponašanje srpske opozicije, ne samo zato što je u pripremu srpskih izbora i sama investirala svoj autoritet i rad svojih ljudi, već naprosto zato što ni sama više neće moći da se pretvara da se bavi izbornim uslovima. Bavljenje srpskom opozicijom i njenim zahtevima je, ustvari, ispunjenje njenog očekivanja da Tanja Fajon pobedi na izborima. Da li biste želeli da imate bilo kakva posla sa ljudima koji su u to stvarno verovali?