Dok se priprema za razgovore sa američkim diplomatama u Ženevi polovinom meseca, ruska državna propaganda stiže do usijanja, a njeni borbeni pokliči bacaju u senku nenadmašnog Kim Džong Una, njegove generale i televiziju. Kako po oduševljenju svojim mišićima i vojnom moći, tako i po komičnosti.

“Novo doba se rađa, novi heroji dolaze. Oni dižu svoju tešku pesnicu, gledaju u oči svog sagovornika i mirno ga pitaju: Koliko si jak, Amerikanče?” – ushićen je  moskovski portal “Vzgljad” ovih dana, jer je zadatak da se diže moral poklekloj naciji, a šta je bolje za to od pretnji starom, velikom neprijatelju. Drugi portal, “Svpresa” je još borbeniji – “Rusija, ako hoćete, može da sahrani celu Evropu i dve trećine Amerike za 30 minuta”. I novinski komentator Vladimir Možegov ne spava dok je otadžbina ugrožena, pa uoči ženevskog sastanka Rusa i Amerikanaca analizira – “Šta su naši argumenti? Pre svega, to su naši najpouzdaniji saveznici – vojska i mornarica. Još preciznije, to je naša hipersonična raketa “cirkon”.

Ko zna, možda će ovo jako udaranje u bubnjeve da preplaši neprijatelja, možda neće ni biti diplomatskih pregovora, nego će NATO da se povuče iz istočne Evrope podvijenog repa, da se vrati u Brisel i da se rasformira. A Bajden će, možda, da prepolovi vojsku, da tako uštedi velike pare svom narodu i da se posveti ogromnim problemima koje ima kod kuće. A tamo je, kako kažu propagandisti Kremlja, već sve propalo, nacija je raspolućena, a prodavnice prazne.

I koliko je Rusija velika i jaka, pokazala je da čak i u odsudnom času, dok se sprema za veliku bitku, misli na svoje male prijatelje, brine za njihovu bezbednost i preti, nego šta. Marija Zaharova je, uz sve svoje ogromne obaveze u uslovima neposredne ratne opasnosti, našla vremena da “odbrusi” američkom admiralu Robertu Berku jer se drznuo da pohvali reforme u odbrambenom sektoru Srbije.

Ovde moramo da iskažemo poštovanje za sposobnost portparolke ruske diplomatije da radi na više koloseka istovremeno. Ako je u stanju da pola svog vremena posveti diplomatskom poslu, a drugu polovinu objašnjavanju da nosi odeću samo ruskih kreatora, onda moramo da poštujemo to što se usred predratnog vihora setila Srbije i stala u njenu odbranu od američkog admirala.

A na koji način je to uradila? Tragično, uvredljivo, potcenjivački, podilazeći najnižim nagonima srpske publike, ako se uopšte njoj obraćala, a ne svojim poslodavcima. Rusija će da brani Srbiju, rekla je, ako NATO i Amerika nastave da joj prete. Odbrana Srbije u poslednjih 200 godina zavisila je od toga koliko će brzo Rusija da je zaštiti!?

Na stranu što američki admiral, komandant pomorskih snaga za Afriku i Evropu, nije rekao nijednu jedinu pretnju Srbiji, ni blizu toga, naprotiv. A i zašto bi, kada njegova zemlja dobro sarađuje sa Srbijom, naročito u pitanjima odbrane. Nema nikakve veze, ruski državni aparat je obukao uniformu, obuo čizme, nazdravio i “puca” na sve što kaže NATO, o bilo čemu i bilo gde. Zaharova nije izuzetak, cilja visoko, a pogađa nisko. Uvreda je za Srbiju da joj se obraća kao velika zaštitnica, ona koja je na sve svoje “prijatelje” i “braću” kroz istoriju gledala samo kao na plen, jednu od gubernija koje su dužne da služe hazjajinu, bio on car, gensek ili Putin. Ne treba nam 200 godina, imamo dosta tog “zaštitništva” za koje u Srbiji mogu da se nađu živi svedoci.

Velika je zaštita bila to što je Jevgenij Primakov okrenuo avion iznad Atlantika i umesto u Vašington, vratio se u Moskvu kad je čuo da je počelo bombardovanje 1999. Još veća zaštita je bio spektakularni dolazak bataljona iz Bosne na Kosovo, pa njegovo munjevito povlačenje kada su čuli da moraju sami da snose troškove svog prisustva na Kosovu, a da im je snabdevanje blokirano. Važno je da su o toj prevari napravili akcioni film, u holivudskom stilu, jer drugi stil u Moskvi ne postoji. Da li je ta zaštita bila i podrška svim rezolucijama Saveta bezbednosti 90-tih, kojima su uvođene razne sankcije Srbiji? I nešto ranije – nisu imali vremena da brzo reaguju protiv nacističke okupacije Jugoslavije 1941, zato što su bili zauzeti jer su sa Hitlerom komadali Poljsku i streljali cvet njene nacije u Katinskoj šumi.

Kad Rusija kaže da brani nekoga, onda se ne razlikuje od agresije i potčinjavanja. Pitajte Čehe za iskustvo iz 1968, ili Mađare za 1956, kako i od čega ih je tada branio Sovjetski Savez, za kojim i dan danas čezne Putin, a po službenoj dužnosti i svi njegovi službenici, pa i Marija Zaharova.

Ne moramo toliko daleko, pitajte Jermene kako ih je Putinova Rusija odbranila u ratu sa Azerbejdžanom prošle godine. A morala je jer su “braća”, udružena u ODKB, rusku kopiju NATO-a. Izdala je mnogo saopštenja, pozivala na mir i poturala Zaharovu da apeluje na prestanak borbi i povratak dijalogu.

To što Marija Zaharova vređa zdrav razum Srbije, da je Rusija vekovima bila njena zaštitnica, nije nova stvar, to je odavno napisan tekst koji se čita kad mu dođe vreme. Ali novo je njeno, i njenih poslodavaca, nipodaštavanje srpske politike vojne neutralnosti, za koju u doba mira govore da je poštuju i podržavaju. Pogazili su to kroz izjavu Zaharove, objavili su svoju pravu politiku prema Srbiji, a to nije politika poštovanja, nego politika agresije i svojatanja.

Ne treba nam takvo bratstvo, daleko bilo. Njene reči nisu smele da prođu bez zvanične, državne reakcije Beograda. Na isti način kao što smo reagovali kada se prostački sprdala sa predsednikom Vučićem, jer se drznuo da ode na važan sastanak u Belu kuću.

Njena zemlja je zatvorena, izolovana, ima teške ekonomske probleme, i traži izlaz u ratnoj opciji, moleći se Bogu da ne bude tog rata koji, opet, priziva svojom propagandom severnokorejskog tipa. Zaharova i poslodavci bedno pokušavaju da uvuku Srbiju u svoju papazjaniju sa NATO-om, Amerikom i Evropom, koju su sami zamesili, verujući sopstvenoj propagandi da su jaki, veliki i ponovo imperija. Bez Srbije. I neka im je sa srećom na tom putu, samo im je još sreća preostala.