Rusija čini veliku uslugu Srbiji i pomaže joj kao retko kad kod donošenja važnih odluka u završnici razgovora o Kosovu. Kada se teški i komplikovani razgovori oko Kosova budu završili, kompromisom i jednakim nezadovoljstvom u Beogradu i u Prištini, jedan deo zasluga za dobro obavljen istorijski posao, moraće da dobije i Rusija.

Jasno, u Moskvi ne žele takvo priznanje, jer njena očekivanja od kosovskog dijaloga su drugačija. Ona želi da se taj proces nikada ne završi i da odnosi Beograda i Prištine ostanu puni tenzija i ako je moguće prerastu u novi sukob.

Ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko je, međutim, olakšao stvari, i dao je važan doprinos da dijalog pod posredstvom Amerike i EU, krene još brže ka svom uspešnom kraju i kompromisu Srba i Albanaca.

Kao iskusan i vešt diplomata, on je dosledno saopštio i primenio politiku svoje vlade u odnosu na kosovski slučaj. Problem za Moskvu je u tome što je ta politika autistična i kao takva neprimenjiva u realnim uslovima.

Po toj politici, koju je ambasador Bocan-Harčenko verno preneo srpskoj javnosti, ishod kosovskog pitanja zavisi od ishoda rata u Ukrajini, moraće da sačeka kraj agresije, za koju su oni ubeđeni da će biti pobeda Rusije.

Zašto je ovakav stav usluga Beogradu? Prvo zbog svoje neskrivene pretnje Srbiji da je sve to što sada i godinama unazad rade njen predsednik Vučić i Vlada, ustvari uzalud i da treba da se okanu te politike i sačekaju da se završe događaji na nekoj drugoj strani. Razume se, na strani na kojoj su u igri vitalni ruski (a ne srpski) interesi, a to je Ukrajina.

Drugo, i odavno očekivano – Rusija se svom snagom uključuje u proces oko Kosova tek na njegovom kraju. U proteklih 10 godina ničim nije doprinela da se ostvare makar i mali pomaci, naprotiv. Celu deceniju gundjala je i protivila se dogovorima, povremeno ih minirajući iz senke. Nije bila uključena u njihov tok, ljuta što se vode pod okriljem Zapada, ne nudeći nikakvu alternativu, ni novu ideju, osim da se sve vrati na nulu i u Savet bezbednosti UN, gde bi tek mogla da blokira svaki napredak.

Dalje, vezivanje kosovskog pitanja za ishod ruske agresije na Ukrajinu, do sada je najbrutalnije uslovljavanje interesa Srbije, prethodnim ostvarivanjem interesa Rusije. Poruka iz Moskve je konačno jasna – vi i vaše Kosovo za nas su nevažni, doći ćete na red našeg interesovanja onda kada završimo sa Ukrajinom, koja nam je jedino važna.

Naposletku – a šta kad Rusija izgubi u Ukrajini? Šta kad se ne ostvare ruske mitske ambicije o povratku „istorijskih zemalja“, na čijim krilima se krenulo u osvajanje Ukrajine? O kakvim novim geopolitičkim uslovima govori Bocan-Harčenko, dok traži zaustavljanje rešavanja Kosova? I da li stvarno misle da Srbija treba da veže sve što ima za njihovu ubilačku avanturu, koja, bez dileme i srećom, propada?

Ruska vlada preko svog ambasadora kaže da nijedno regionalno pitanje u svetu ne može da se reši sve dok traje njena invazija na Ukrajinu. Takva arogancija može danas da se nađe samo u Moskvi. Ceo svet treba da stane dok oni završe svoj „posao“ u Ukrajini!?

Ali, nekako, svet ne čeka da Rusija ostvari svoje ekspanzionističke ciljeve na štetu suverenih nacija. Štaviše, njeno odmetničko ponašanje samo ubrzava rešavanje nekih drugih kriza u svetu, na primer one oko Tajvana između SAD i Kine, ili tranzicije Evrope na druge energetske izvore osim ruskih.

Politička logika Rusije je autodestruktivna, jer je zasnovana na samo-obmani o sopstvenoj veličini, istorijskoj ulozi, na uverenju da je pozvana da odlučuje o svetskim poslovima. Bocan-Harčenkovo uputstvo Srbiji šta treba da radi sa Kosovom potvrđuje da oni ni posle godinu dana nisu shvatili da su izolovani od sveta, da se skoro cele UN protive njihovoj agresiji na Ukrajinu i da se ne pitaju ni za jedan svetski problem. Pa ni za Kosovo.

Iz kosovske teme izašli su svojom voljom, više puta, što diplomatski, što vojno, a ekonomski nikada i nisu bili uključeni. Ostali su, međutim, uvek tu, sa strane, da sapliću svako dogovaranje, što naročito rade danas, kada je kompromis na vidiku.

Moskovska, ničim potkrepljena, arogancija, preko njenog ambasadora u Srbiji, dobija i lokalnu dimenziju tumačenjem da je evropski predlog za kosovsko rešenje, koji je na stolu, nije prihvatljiv za Srbiju!? To strana država nikako ne može da zna, a način na koji tumači volju Srbije, izgleda jedino kao pretnja ili makar upozorenje njenom šefu države da se čuva gneva Rusije ako u daljim razgovorima uradi suprotno od njenih očekivanja.

Sve zajedno govori Srbiji da je na ispravnom putu u vezi sa Kosovom dok god su njene odluke suprotne od ruskih očekivanja. Ruska očekivanja od kosovskih pregovora suprotna su interesima Srbije, čak ih ne uzima ni u obzir. Ruska očekivanja od Srbije imaju veze samo sa ruskim ciljevima u Ukrajini. I ruskim interesima uopšte. Dobro je što je Srbija konačno dobila jasan odgovor Moskve o njenim očekivanjima povodom Kosova, i to u pravom trenutku. Onda kada odluke moraju da se donose pažljivo, filigranski, bez prava na popravni ispit. U jednačini oko Kosova, jedna nepoznata je rešena, ona ruska.