Potrudio sam se proteklih nedelja da na ovom mestu osporim jednu krajnje šablonizovanu, površnu pa i bezobraznu tezu brojnih evropskih medija da je Aleksandar Vučić dao Kini preko potrebno gorivo za njenu propagandnu operaciju ubeđivanja sveta da ona nije uzročnik problema, već je njegov spasilac. I da je Vučić time okrenuo leđa Evropi i prigrlio Kinu. Nije bilo teško braniti Srbiju i predsednika Vučića od serije takvih tekstova u velikim evropskim medijima, jer su bili lišeni svake logike, a naročito argumenata, ali osećao sam da je bilo potrebno. Veoma brzo, medijska oluja uperena protiv Vučića i Srbije je prestala, razume se, ne zbog odbrane na ovom sajtu, već prosto zbog toga što je teza sa kojom su istupali pogrešna, besmislena, nedostojna velikih medijskih kuća.

Međutim, kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da niko ne može da nam napravi veći problem, nego što smo u stanju sami sebi da napravimo. U danima kada podrška EU Srbiji raste, kada se ukidaju restrikcije za uvoz medicinskog materijala iz Evrope u Srbiju, kada stižu milioni evra pomoći što u novcu, što u opremi ili finansiranju transporta, kada EU odlučuje da uveća i dosadašnji ogroman fond za ekonomski oporavak Balkana posle krize… ovde se ponovo vraćaju Kini, kao da žele da na silu naprave neku protivtežu.

I dok predsednik Vučić ne propušta priliku da lično dočeka svaki vid pomoći iz EU, kao i da lično isprati pomoć iz Srbije u EU, kao što je bio slučaj sa nedavnim avio-konvojem iz Beograda za Rim, želeći da i na taj način demonstrira koliko Srbija drži do svoje strateške opredeljenosti ka Evropi, dobijamo paradu podgrevanja privrženosti Kini i veličanja takozvanog “čeličnog prijateljstva”. I, evo ponovo prilike za sve one iz velikih nemačkih, austrijskih, holandskih medija da nastave sa obeležavanjem Srbije kao kineskog satelita usred Evrope, kao njenog neiskrenog i sumnjivog partnera na Balkanu.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je udahnuo vazduh ovoj ugasloj anti-srpskoj i anti-Vučićevskoj kampanji, kada je grupi kineskih lekara, na emocijama nabijenoj svečanosti, uručio Vojne spomen-medalje, najviša odlikovanja koja može da dodeli ovaj ministar. Nema sumnje da će ovaj događaj naići na veliki odjek u kineskim medijima, u njihovoj državnoj propagandi, jer to je baš ono što je Pekingu sada preko potrebno. Dok se suočava sa sve širom, globalnom kritikom da je prikrivao pravu istinu o opasnosti epidemije, Peking se bori svim silama da koliko-toliko održi imidž šampiona međunarodne solidarnosti protiv virusa korona, za šta se sam proglasio na vrhuncu zaraze. I dok u to malo ko i dalje veruje, evo podrške iz Beograda. Iz Topčidera. Vojne spomen-medalje za doprinos i izuzetan doprinos sistemu odbrane Republike Srbije, Vulin je uručio grupi kineskih lekara, koji su proteklih nedelja boravili u Srbiji i sarađivali sa srpskim stručnjacima.

Vulin može da dodeli ova priznanja kineskim lekarima, to mu dopuštaju Zakon o Vojsci Srbije i Pravilnik o vojnim spomen-medaljama i vojnim spomenicama. Ne mora ni od koga da traži dozvolu da to uradi. Ali to što može da uradi ne znači i da treba da uradi. Zato postoje ministri, jer njihov posao jeste da rade isključivo u okviru zakona, ali su oni i vodeći političari u zemlji i treba da vode računa o njenim političkim interesima.

Koji je politički interes Srbije da javno i snažno demonstrira svoju privrženost Kini, u trenutku kada je njen međunarodni kredibilitet ravan nuli, a desetine uređenih i razvijenih država, kojima Srbija teži, optužuju istu tu Kinu da je gvozdenom pesnicom, hapšenjima i cenzurom, onemogućila ostatku sveta da na vreme postavi odbranu protiv smrtonosnog virusa. Pritom, Srbija (tačnije ministar Vulin) tu privrženost Kini i njenim vrednostima demonstrira na militarističkom nivou, šaljući iz Beograda nedvosmislenu sliku o tome kako Srbija vidi svoju vezu sa komunističkom Kinom.

Da li je ministar Vulin, dok je donosio odluku da podeli ordenje kineskim lekarima, pomislio na hiljade srpskih lekara i tehničara, koji već dva meseca ne izlaze sa bojnog polja? Da li je pomislio na sve one naše medicinare, koji su dali život pomažući drugima da prežive koronu? Ima li iko od njih pravo na vojno odlikovanje za “doprinos sistemu odbrane Republike Srbije”, ili su taj doprinos iskazali samo kineski lekari? Imajući ovo u vidu, zaista je pitanje, da li se ministar Vulin konsultovao sa bilo kim kada je dodeljivao odlikovanja, da li je, na primer, pitao za mišljenje predsednika Srbije, koji je istog dana prisustvovao dolasku velikog kontingenta medicinske pomoći iz Norveške i EU, što je bila prilika da se potvrdi pro-evropska orijentacija Srbije i njena zahvalnost za dosadašnju i buduću podršku koja dolazi iz Evrope. Da li je ideja bila da se blještavom slikom dodela ordenja Kinezima u kitnjastom topčiderskom Domu garde stavi u drugi plan predsednikovo “tumaranje” po magacinima sa pristiglom evropskom opremom za spasavanje života? Propagandisti u CK Kine nemaju dilemu koju od ove dve slike iz Beograda će odabrati da pokažu svojoj javnosti. Ali to je njihova stvar. Problem je u tome što i jedan srpski ministar nema nikakvu dilemu oko toga.