UVOD

Nekoliko većih i uticajnijih evropskih medija objavilo je u kratkom razmaku kritički intonirane komentare prema Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću tokom epidemije virusa korona. Kritike su iskazane na dva povoda:

– Kineska humanitarna pomoć Srbiji i zahvalnost koja je tada iskazana (veći deo negativnih komentara)

– Mere koje je Srbija uvela za sprečavanje epidemije i njihov uticaj (manji deo negativnih komentara)

U ovoj analizi zadržali smo se samo na autorskim komentarima pojedinih medija, u kojima je jasno izrečen stav, ne i na agencijske vesti ili, uopšte, informacije sa konkretnih događaja koje nisu imale vrednosno određenje, tj. bile su uglavnom neutralne. Mediji su izabrani po kriterijumu njihove relevantnosti i uticaja na javno mnenje.

Povod za analizu je dvojak: U veoma kratkom vremenskom roku, “eksplodirao” je veći broj izuzetno negativnih komentara u odnosu na Srbiju, a posebno prema predsedniku Vučiću. Drugo, većina negativnih odjeka ima za temu samo jedan događaj, iz kojeg se izvlače dalekosežni zaključci. Ovakva medijska “oluja” prema Srbiji, a naročito prema predsedniku Vučiću, nije dugo zabeležena, a zaključci ovih komentara, koji su gotovo jedinstveni, upućuju na to da veliki deo evropskog javnog mnenja može dobiti dugoročno negativnu percepciju prema Srbiji, a pogotovo njenom predsedniku.

PRIMERI

1. China is winning the coronavirus propaganda war

Politico.EU (Matthew Karnitschnig)

18. mart

Autor portala “Politico” jedan je od onih koji zahvalnost Srbije i predsednika Vučića Kini tumači kao “veliku pobedu za kinesku propagandnu mašinu”. Ovo je teza (kritika) koja se pojavljuje, gotovo kopirana, i u drugim kritički intoniranim tekstovima. Iako autor pominje mnogo primera u kojima je Kina pomogla zapadnim zemljama, primer Srbije uzima kao najilustrativniji, uz napomenu da je Kina “odavno identifikovala Srbiju kao važnog partnera u jugoistočnoj Evropi”.

2. Serbia‘s Coronavirus Diplomacy Unmasked

Majda Ruge, Janka Oertel

ecfr.eu

26. mart

Jedan od najoštrijih od sličnih tekstova, u kojima je kritika izrečena povodom zahvalnosti Vučića Kini za humanitarnu pomoć. Autorke portala Evropskog saveta za spoljne poslove (European Council for Foreign Relations) konstatuju da je Vučić “uvredio EU”, u “visoko ciničnom performansu”, zahvaljujući Kini i nazivajući evropsku solidarnost “bajkom”. One priznaju da je EU pogođena “unutrašnjim podelama” i da je Vučić to iskoristio, kako bi “uputio uvrede” na račun EU. “Srbija igra na kinesku kartu. Ostaje da se vidi da li je to pametan potez. Najvažnije veze Srbije biće one sa Evropom i nikakva propaganda to ne može da promeni”. Komentar vrvi od cinizma, jer istovremeno priznaje da je EU zakasnila sa merama podrške, da ni njene članice nisu bile međusobno solidarne itd. Iako iznose goovo istu argumentaciju kao i zvaničnici Srbije, autorke ovog uticajnog evropskog think-tanka izvode drugačiji zaključak. 

3. China in coronavirus propaganda push as US ties worsen

Aljazeera.com

Shawn Yuan26. mart

I Al Jazeera (centrala) se bavi kineskom humanitarnom ofanzivom u svetu, navodeći brojne države u koje je pomoć stigla. A posebno naglašava Srbiju, Venecuelu i Filipine, čiji su lideri iskazali otvorenu i srdačnu zahvalnost za dopremljenu pomoć. I Al Jazeera izvlači zaključak da ovakvim akcijama Kina nastoji da “skrene domaću i međunarodnu pažnju” sa početnog zataškavanja problema sa virusom. Stavljanje Srbije u isti koš sa državama sa autoritarnim poretkom, kakve su Venecuela i Filipini daje veoma lošu sliku o Srbiji.

4. Ex-Envoy Bildt Questions Serbia And Hungary’s Use Of ‘China Card’ Amid COVID-19 Crisis

Rferl.org (Slobodna Evropa, na engleskom)

Nevena Bogdanović

2. April

Međunarodna redakcija Slobodne Evrope objavila je obiman intervju sa Karlom Biltom, a povod je bila njegova teška kritika na račun Srbije i Vučića zbog zahvalnosti na kineskoj pomoći. I Bilt u ovom intervjuu priznaje da je EU napravila greške u odgovoru na koronu i da nije dovoljno “reklamirala” svoju pomoć drugim zemljama. I on zaključuje da je lepo što Kina šalje pomoć, ali da ona time sprovodi i propagandu.

5. Schritt für Schritt zum Brückenkopf Chinas

Die Zeit

Ulrich Ladurner

Zeit.de

18. mart

Oštar komentar nemačkog “Die Zeit”, u kojem autor Vučićevu zahvalnosti Kini naziva “gestom potčinjavanja”, kao i “najavom kopernikanskog obrta u srpskoj spoljnoj politici”. Srbija se “okreće od Evrope ka njenom geopolitičkom konkurentu Kini”.

6. Chinas Rückkehr als Retter

Frankfurter Allgemeine Zeitung

Friederike Boge, Stephan Lowenstein, Michael Martens, Matthias Rub

18. mart

I FAZ deli stav da se zahvalnost Srbije i Vučića Kini “savršeno uklapa u agresivnu propaganda” iz Pekinga, kojim se želi da se opera uloga i zataškaju greške zbog širenja virusa. „Pomoć koju je Peking uz veliku pompu obezbedio za Srbiju i Italiju, deo je propagande kampanje kojom kinesko rukovodstvo želi da redefiniše sopstvenu ulogu u borbi protiv korona virusa. Umesto kao uzročnik krize, želi da se predstavi kao spasilac“. Iako se veći deo komentara bavi ponašanjem Kine, iznosi se i ocena da i Srbija ima aspiracije da skreće pažnju i da zataškava loše vesti.

7. NEZAVISIMAJA GAZETA

Sergej Bondarenko

7. april

Ruska Nezavisimaja gazeta objavila je komentar Olega Bondarenka iz Fonda za progresivnu politiku, po kome Vučićeva zahvalnost Kini govori o okretanju Srbije Rusiji i Kini “više nego svi njihovi biznis projekti”. Reč je o “promeni geopolitičkih tendencija” na Balkanu, jer se priznaje zvanično “krah evropske solidarnosti i evroperspektiva”. 

8. Coronavirus diplomacy: how Russia, China and EU vie to win over Serbia

The Guardian

Shaun Walker

13. April 

Jedini od velikih medija koji je izašao sa drugačijom tezom u vezi sa srpskom zahvalnošću Kini je The Guardian, koji Srbiju navodi kao primer zemlje u kojoj se mekom moći nadmeću Kina, Rusija, EU. Bez kritičkog tona prema Srbiji u tom smislu, The Guardian se bavi nadmetanjem velikih sila u tome ko će pružiti veću podršku manjim zemljama da se izvuku iz epidemije, a uz Srbiju kao poligon za to nadmetanje pominje se i Italija.

9. Schuldzuweisung und Ausgrenzung

(Okrivljavanje i isključenje)

Suddeutsche Zeitung

Peter Munch

8. April

Jedan od nekoliko negativno intoniranih tekstova o Srbiji, koji za povod ima mere koje su uvedene radi zaštite od korone i njihov uticaj na demokratiju. Komentator piše o tome da su u svim zapadnim zemljama gastarbajteri proglašeni za krivce za prenošenje virusa: „Svi ti gastarbajteri od čijih doznaka u domovini žive mnoge porodice i za čiji se povratak inače tako ofanzivno vrbuje, odjednom su nepoželjni i doživljavaju se kao teret“. Autor Srbiju ocenjuje kao najnegativniji primer na Balkanu, u pogledu odnosa prema gastarbajterima, jer su direktno okrivljeni za dolazak virusa u zemlju.

10. Nur China kann uns helfen

(Samo nam Kina može pomoći)

Suddeutsche Zeitung

Peter Munch

1. april

Isti autor kritikuje kao veoma oštre mere koje su uvedene u Srbiji, često citirajući reči predsednika Vučića iz njegovih javnih nastupa, koje naziva “pozom”. Mere u Srbiji su, prema rečima komentatora “drakonske i ponekad proizvoljne”, a nadgledaju ih i vojne snage. Navodi čitav niz pojedinačnih situacija u kojima su građani, na primer, kažnjeni zbog kršenja propisa, a predsednik Vučić najavljuje i pooštravanje mera.

11. ASSOCIATED PRESS O “OPASNOSTIMA ZA DEMOKRATIJU NA ZAPADNOM BALKANU”

31. mart

Objavljeno između ostalog i u Washington post, The Times of Israel

Ovo je jedini duži tekst američke agencije AP, rađen u nekoliko država, među kojima i u Srbiji, a posvećen merama koje države uvode radi borbe protiv korone. Konstatuje se da u istočnoj Evropi lideri “preuzimaju veća ovlašćenja dok uvode stroge mere”, a kao primeri navode se Viktor Orban, Aleksandar Vučić, Poljska i još neke zemlje. AP u ovom tekstu govori o merama u Srbiji kao “jednim od najoštrijih u Evropi”, što je formulacija koju će kasnije često koristiti u drugim informacijama iz Srbije, što će se “preliti” na mnoge medije širom sveta, s obzirom na globalni uticaj koji ima AP. Vučić, prema AP-u, pravi “dramatične dnevne nastupe” i propisuje nove mere, preuzeo je potpunu vlast, podstičući kritike na račun svojim protivnika. Sagovornik AP-a iz Srbije je Rodoljub Šabić.

ZAKLJUČAK

Gotovo svi mediji koji su kritikovali Srbiju i njenog predsednika učinili su to sa istom tezom – oni pomažu Kini u sprovođenju njene široke međunarodne kampanje pranja obraza zbog širenja virusa. Ista teza u različitim (i po orijentaciji i uređivačkoj politici) medijima je znak za alarm i odgovarajuću reakciju, jer nije realno da ovako široka lepeza medija izađe u kratkom roku sa istovetnim zaključkom na nečiji nagovor ili pritisak.

Srbija i predsednik Vučić su veoma jasno stavljeni u kontekst kineskih napora da jakom međunarodnom propagandom skrenu pažnju svetske javnosti sa sopstvene odgovornosti za izbijanje i širenje virusa. Činjenica da je kineska pomoć išla i u veliki broj zapadnih zemalja ovde nije za utehu, niti je baza za eventualnu reakciju, jer je Srbija jasno izdvojena kao država koja je tu pomoć najemotivnije dočekala, čineći ogromnu uslugu kineskoj državnoj propagandi, kojoj je u tom trenutku preko bio potreban jedan dobar međunarodni primer prijateljstva da bi ga široko eksploatisao najpre domaćoj javnosti, a potom i svetskoj publici. Srbija je “laka meta”, jer nije u EU, pa se njen slučaj lakše i oštrije obrađuje nego, na primer italijanski primer, ili neki drugi iz EU, gde su došle mnogo veće količine kineske pomoći.

Srbija se opisuje u starim stereotipima, poput nedovoljno pro-EU orijentisane zemlje kandidata, potencira se njena “sumnjiva” evropska opredeljenost, a njena okrenutost ne samo ka EU, već i ka Rusiji i Kini se gleda kao anomalija.

Naslonjene na takve stereotipe, objavljeno je i nekoliko komentara o “tvrdim” merama koje se sprovode u Srbiji, kao dokaz njene nedovoljne demokratičnosti. Iako se i u tim tekstovima navode slični primeri i iz zemalja EU, Srbija se potencira kao loš primer za ograničavanje demokratije tokom pandemije. Zaključak brojnih komentatora da Srbija “okreće leđa EU” i da ide u zagrljaj Kini može biti pogrešan i preuranjen, ali on je već napravio snažnu percepciju u velikom delu evropske javnosti da se to zaista i događa. Bez obzira na to što iza ovakvih komentara nije usledio follow-up, kroz nove slične komentare ili bavljenja tom temom, jak utisak je ostavljen. I može biti reaktiviran u bilo kom trenutku, i to kao – nesporna činjenica. Srbiji i njenom predsedniku ovo stoji kao tempirana opasnost, koja može biti aktivirana i upotrebljena u bilo kom narednom politički osetljivom trenutku za Srbiju.