ZAPAD I RUSIJA – BALKANSKA TRKA S VREMENOM

Da Rusiji ide veoma loše u Ukrajini, to nije ništa novo, da im još gore ide kod kuće, i to je jučerašnja vest. Da će još dugo posle okončanja invazije na Ukrajinu trpeti teške posledice, trebalo bi da im je odavno jasno. Moskvi je pri ruci sve manje opcija da očuva makar i privid konsolidovane države, a te opcije su joj preko potrebne.

Nemoguće je očekivati da će Putin sa svojim aparatom tražiti izlaz iz lavirinta koji su sami stvorili tako što će se okrenuti na stranu diplomatije, dijaloga i postepenog vraćanja u svetsku zajednicu iz koje je izolovan. Opijenost sa kojom su ušli u ukrajinsku invaziju ne daje nadu za to. Adrenalin je upumpavan godinama, a samozavaravanje je odavno smenilo realnost. Izlaz će se tražiti na stari, oprobani način – kada se uleti u krizu iz koje nema lakog izlaska, napravi novu i točkovi će polako početi da se okreću.

Balkan je idealan prostor, a 2022. godina idealno vreme u koje Rusija može da pokuša da isprovocira tu novu krizu i da na taj način “raširi front” svoje mitske bitke u Ukrajini. Odnosno “sukoba sa Zapadom”, kako je to nedavno definisao Sergej Lavrov. Zašto da ne? Balkan je i do sada, godinama uoči ukrajinske drame, bio “teatar” na kojem je Rusija nastojala da odvlači energiju svog rivala (Zapada) sa poprišta glavne bitke za njene interese, a to je Ukrajina. U suštini, Rusija nema nijedan direktan interes ni u jednom balkanskoj državi, osim kao tržišta za svoje energente. Ali ima veliki prostor za širenje i održavanje nestabilnosti, čime jedan mali, ali važan region, drži podalje od pune integracije u zapadne strukture. Na njemu je do sada veoma uspešno vezivala “divizije” zapadnog uticaja, njegovu diplomatiju, novac, kompanije i pažnju njegove javnosti. Bilo je potrebno samo stalno raditi na pojačavanju onih već postojećih razlika na Balkanu, a to su pre svega etničke i verske, i nestabilnost, stalne tenzije i zaokupljenost svojim nenaplaćenim računima iz istorije bili su garantovani.

Prvim danom agresije na Ukrajinu, nestao je ovaj potencijal Balkana kao korisnog rezervnog terena za ostvarivanje glavnih ruskih interesa. Međutim, taj potencijal se vraća, istom brzinom sa kojom ruska agresija zaglavljuje u Ukrajini, a ruska ekonomija trpi sve jače udarce sankcija. Balkan ponovo postaje zona na koji Moskva gleda kao na dobar način da se izvlači iz problema u koje je sama upala.

U ovom trenutku Balkan ima sasvim dovoljno potencijala da postane područje za neku novu krizu, usred Evrope. I Rusija na to gleda očima gladne i dezorijentisane zveri koja traži izlaz iz klopke.

Nedavni izbori u Srbiji izbacili su na veliku scenu galeriju desničarskih grupacija, koje će, ako budu delovale zajedno, imati respektabilnih 35 poslanika u Skupštini Srbije i biti treća po snazi parlamentarna snaga. I sve do jedne su izrazito pro-ruske i pro-putinovske, tako da uz sve razlike koje imaju, oko ruskog pitanja bez dileme biti jedinstvene. Moskva sa njima ne treba ništa naročito da radi, oni su već dobro pripremljeni, pa će u parlamentu i van njega govoriti jedinstvenim glasom u korist ruskih interesa. Na prvom testu pokazuju to zajedništvo, tako što se ogorčeno protive mogućnosti da Srbija uvede sankcije Moskvi, a još nisu ni seli u parlamentarnu salu.

U Crnoj Gori se uz teške muke konstituiše manjinska vlada, koja će i kada (ako) bude formirana, biti krhka i nefunkcionalna. Eto novih meseci otvorenih za destabilizaciju jedne članice NATO, u kojoj će na sceni i dalje biti izrazito pro-ruske partije i lideri koji su vodili crnogorsku Vladu u proteklih godinu i po.

Po podložnosti nestabilnosti, Bosna i Hercegovina je stalni favorit, ali u ovom trenutku ona nadmašuje čak i svoje potencijale za samodestrukciju. U očekivanju oktobarskih opštih izbora, politička scena je uzburkana do maksimuma, a u centru ove oluje je Milorad Dodik, bez sumnje najvredniji faktor ruskog uticaja ne samo u BiH, već i u regionu. Rusija ne može da poželi bolju situaciju za svoje planove za izvlačenje iz ukrajinske drame od ovakve kakvu sada ima u BiH.

Kosovo je samo po sebi etalon za nestabilnost, a njegov dijalog sa Beogradom, pod patronatom EU, je već duže zamrznut, bez izgleda da uskoro bude nastavljen. Samo je varnica dovoljna da na ovom području bukne požar od kojeg će strahovati ceo region.
Ako bilo koju od ovih balkanskih tačaka aktivira kao žarište nove krize usred Evrope, Rusija može da računa da će izvući korist za svoju užasno tešku poziciju u koju se dovela napadom na Ukrajinu. Najpre, odvući će bar deo evropske i američke pažnje sa Ukrajine na Balkan, pomeriće bar deo njihove diplomatske i bezbednosne energije sa istočnog na južni evropski front. Njihova javna mnenja će prebaciti fokus na novu krizu, na onaj region koji ionako gledaju kao tradicionalno zavađen i problematičan. Nadalje, posle zapanjujućeg zbijanja zapadnih redova (EU i NATO) od prvog dana invazije na Ukrajinu, eventualna kriza na Balkanu može Rusiji da donese novu šansu za pravljenje pukotina u zapadnom monolitu. Ko zna, ne moraju svi Evropljani imati isti stav oko neke potencijalne buduće krize na Balkanu, ne misle baš svi isto ni o Bosni, ni o Kosovu, na primer.

Neka nova kriza na Balkanu je poželjna za Moskvu i zbog toga što bi ohladila novi evropski entuzijazam da što brže uključi region u svoje redove. Rat u Ukrajini je u punu brzinu ubacio proširenje EU na Balkan iz dugogodišnjeg tavorenja, ali ta brzina može lako da se vrati u mirovanje, ako region pogodi neka nova destabilizacija.
U toku je trka s vremenom. Rusija sigurno shvata da je ostatak ove godine jedinstvena šansa da se okoristi o rovite političke prilike na većem delu Balkana i da joj se takva prilika neće uskoro ponoviti. Svaka stabilna vlada, sa jakim pro-evropskim vođstvom, za Kremlj je strateški gubitak za njegov primarni interes, a to je proglašenje uspeha u invaziji na Ukrajinu. I na Zapadu su toga svesni i otuda sve više poziva da se Balkanu obezbedi brza traka za integraciju u EU, kao u zonu sigurnosti gde negativni ruski uticaj nema domet kakav je nekada imao.

Ne treba sumnjati u spremnost Rusije da isprovocira krizu, pa čak i konflikt na Balkanu, zato što je ona tu spremnost otvoreno pokazivala i do sada. Njeni vojni neuspesi u Ukrajini, a naročito ekonomska izolacija čine je opasnijom za Balkan više nego ikada ranije. Nema sumnje da će ona posegnuti za mogućnostima koje joj se otvaraju kako bi olakšala svoju tešku poziciju u i povodom Ukrajine. Ali zato je sa druge strane potrebna bar isto takva odlučnost da se Balkan zaštiti od turbulencija koje bi došle od Rusije. Puna evropska integracija regiona stvar je političke odluke, i tu je evropsko liderstvo na velikom ispitu. Baš kao i njihov osećaj za vreme, koje pod teretom ukrajinske krize, teče brže nego ikad.