Ruska centralna banka odštampala je novu  novčanicu od sto rubalja, ali su banke zamolile da se ne pušta u opticaj bar do aprila. Razlog je jednostavan, nijedan bankomat u Rusiji ne može da „prepozna“ novu novčanicu, zato što je svaki proizveden na Zapadu, a pošto su se te kompanije povukle iz Rusije, nije ostao niko da podesi softver za novu banknotu. Na suprotnoj tehnološkoj strani, iste muke. Predsednica gornjeg doma Ruske Dume Valentina Matvienko zavapila je još u aprilu da je tek tada (kada je invazija na Ukrajinu uveliko trajala) shvatila da Rusija uvozi – eksere. Pored tolikog čeličnog kompleksa, uvozimo eksere, govorila je u parlamentu kada se raspravljalo o tome gde domaća industrija može da uskoči i da zameni one proizvode bez kojih Rusija ostaje usled sankcija i egzodusa zapadnih kompanija.

Od običnih eksera, pa do bankarskog softvera svega u Rusiji nedostaje. Čak i soli, jer su usred agresije na Ukrajinu shvatili da proizvode tek 60% domaćih potreba, a da su ostalo uvozili, uglavnom iz Ukrajine. Da su tržište visoko zavisno od uvoza svega i svačega nisu shvatili ni za osam godina otkako su na snazi zapadne sankcije zbog aneksije Krima. U odnosu na današnje, te sankcije su zaista bile blage, ali zapanjuje lenjost Moskve da ih shvati kao poslednje upozorenje da svoju ekonomiju treba razdrmati, jer je već godinama bila pod izolacijom. Ili nije bilo ničega da se razmrda, ili je arogancija toliko zamutila vid, uglavnom Rusija je u rat ušla bez ikakve ideje čime će taj rat da snabdeva i finansira i čime će za to vreme da hrani i oblači svoje stanovništvo.

Nadajući se da Zapad neće imati jak, a naročito jedinstven odgovor na upad u Ukrajinu, a u to je uložila mnogo para i vremena, Rusija je očekivala da će i ukrajinska operacija proteći kao i ona na Krimu, pre osam godina. Biće nekih zatezanja oko uvoza i izvoza, ali ništa strašno što ne može da se izvrda međunarodnom korupcijom i švercom. Ali đavo je došao po svoje, i ispraznio radnje, tehnološku bazu, osušio tržište i rezerve novca.

Moskva se tome suprotstavlja onim čime jedino ume – još jačom propagandom, još većim štimovanjem statistike, ubeđivanjem svog naroda da svega ima i ubeđivanjem Zapada da mu se bliži propast. Nažalost, stvarnost iza ovih „Potemkinovih sela“ je i sada poražavajuća, ali samo za Moskvu.

„Ruska ekonomija je katastrofalno osakaćena, kratkoročno i dugoročno, usled ekonomskih sankcija i povlačenja (zapadnih) kompanija“ – glavni je zaključak velike studije o stanju ruske ekonomije koju je posle pet meseci invazije na Ukrajinu izradila grupa profesora sa Univerziteta Jejl. Na skoro 120 strana nema ni slova koje bi dalo bilo kakvu nadu Rusiji da može da se oporavi pod sadašnjim uslovima. Gde god vidite neki pozitivan aspekt ruske ekonomije, istraživači savetuju – odbacite ga, zato što je izveden iz grubo naštimovane statistike koju objavljuje ruska vlada. Na primer, u martu je Kremlj prognozirao (fabrikovao) da će uprkos sankcijama zaraditi mnogo više od nafte i gasa nego pre godinu dana, zbog porasta cena, a tu prognozu su zdravo za gotovo preuzeli najveći medijski autoriteti na Zapadu, poput Blumberga i Farida Zakarije. U maju se, međutim, ispostavilo da su prihodi od nafte i gasa više nego prepolovljeni, a Moskva je tada prestala da objavljuje podatke o zaradi od svojih najvažnijih proizvoda.

Rusija je nepovratno izgubila poziciju strateškog izvoznika sirovina, njena zavisnost od evropskog tržišta je mnogo veća od potreba Evrope za njenim sirovinama. Rusija to ne može da nadoknadi kod drugih energetskih kupaca, naročito kod Kine u šta se mnogo uzdala, jer Kina već dugo radi na diverzifikaciji svog snabdevanja energentima, a Amerika joj je ubedljivo ekonomski partner broj jedan. Rusija ne može da nadoknadi odlazak zapadnih kompanija i tehnologija, napustile su je firme koje su činile čak 40% njenog GDP-a. Time je obrisala 30 godina svog ekonomskog i tehnološkog napretka koji su donosile zapadne kompanije. Za Rusiju nema izlaska iz ekonomskog kolapsa, dok su god na snazi ekonomske sankcije Zapada. Naslovi u medijima da se ruska ekonomija oporavlja jednostavno nisu tačni, a činjenice kažu da se ruska ekonomija rastura po svakom parametru i na svakom nivou.

U ovakve zaključke o današnjoj ratnoj i izolovanoj ruskoj ekonomiji, reputaciju su uložili najugledniji ekonomisti sa jednog od najuglednijih svetskih univerziteta. Iza njihovih imena i karijera ne stoji ničiji interes, kao što iza njihove studije ne stoji ništa osim činjenica i naučnih zaključaka na najvišem svetskom nivou.

I uvek kada su ovakve stvari u pitanju, nalazimo se pred izborom. Da li ćemo sliku sveta stvarati na osnovu akumuliranih vekova najvećeg ljudskog znanja i naučnih dokaza, ili ćemo se prepustiti opskurnoj propagandi, lažima, fabrikovanju podataka jednog autokratskog režima, koji je rešio da napadne drugu suverenu državu, svog suseda? Hoćemo li, zaista, poverovati da je sve u redu sa državom koja 2022. počinje da pravi automobile sa opremom iz 1980-tih, kao dokaz da joj sankcije ništa ne mogu? Ili treba da imamo poverenje u državu koja, kao u srednjem veku, pokreće ratni pohod sa ciljem da opljačka komšijsko žito i da ga preproda kao svoje? Julska ekonomska studija sa Jejla upozorava na to da strah od nestašica i od poskupljenja koji se javlja u Evropi, nije ništa drugo nego efekat iste one propagande iz Kremlja, koja kaže da je rublja jaka, a da su prihodi od nafte i gasa veći nego ikad. Sa ovog broda koji tone ne odašilje se SOS, nego se i dalje preti topovima koji su odavno pod vodom, a sve uz zvuke ratnih marševa dok su muzičarima prislonjeni pištolji u potiljak. Za razliku od ljudi sa ove „Pijane lađe“, koji hapse i pucaju ako im ne verujete, naučnicima sa Jejla ne morate da verujete. Oni to i ne traže. Poštujte činjenice koje oni iznose i pred vama će se prikazati svet onakav kakav jeste. Sve drugo je vašarska obmana i bizarna želja da u cirkusu gledate kepeca i ženu sa bradom.