Čerčil i Ruzvelt su sleteli na njegovu pistu u toku rata, februara 1945. odakle su se odvezli u obližnju Jaltu da sa Staljinom pregovaraju o budućnosti posleratne Evrope. Aerodrom kod Novofedorovke na Krimu bio je 1945. bezbedno mesto, iako je u ostatku Evrope i dalje besneo rat. Tih nedelju dana na Krimu pisana je istorija, postavljeni su temelji posleratne Evrope, podeljene su zone uticaja, odlučena je sudbina miliona ljudi i zapečaćena sudbina nacističkoj Nemačkoj. Iako je bila zima, blaga klima na Krimu i bezbedna udaljenost od fronta bila je prilika da trojica svetskih lidera malo i odahnu od ratnih strahota, koje su sa svojim narodima godinama preživljavali.

Aerodrom u vojnoj bazi Novofedorovka je, međutim, eksplodirao 77 godina kasnije, usred sezone odmora i uživanja na obali Crnog mora. Ne znamo šta je ostalo od njega, verovatno ništa, jer ruske vlasti koje ga kontrolišu danima posle serije eksplozija ćute o posledicama. Ne zna se ni ko je, ni kako izazvao ogromne eksplozije na aerodromu i u skladištima raketnog oružja. Znamo samo ono što smo mogli da vidimo na licima turista na plažama i u beskrajnim kolonama automobila ka unutrašnjosti Rusije dok su se iza njihovih leđa izvijale ogromne „pečurke“ od dima.

Ljudi koji beže sa Krima ka severu u ogromnim kolonama na zakrčenim auto-putevima su Rusi koji su došli na odmor. Bili su ubeđeni da letuju na svojoj obali, u svojoj zemlji, gde su bezbedni iako je nekih 200 kilometara dalje ratni pakao. Mnogi od njih su verovatno imali drugačije planove za letovanje, ali preostao im je samo Krim, jer su im putovanja do drugih popularnih odredišta zabranjena. Ali šta je, tu je, leto je trebalo da se iskoristi za odmor i Krim je za mnoge bio jedina opcija. Sve do prošlog ponedeljka, kada je rat stigao do njihovih plaža. Odnosno, do plaža za koje su mislili da su njihove.

Rusija je 2014. anektirala Krim. Iako skoro niko na svetu to nije priznao, Rusija je smatrala da je to završena stvar. Ulagala je u crnomorsko poluostrvo, napravila most da ga poveže sa ruskim zaleđem, pozivala ljude da putuju tamo. Zbog aneksije, ceo Zapad joj je uveo ekonomske sankcije, ali Moskva za to nije mnogo marila. Od februara naovamo, Krim je postao i lansirna rampa za napade na jug Ukrajine, uključujući i bazu Novofedorovka, sada uništenu. Za sve to vreme, narod je jedino mogao da razume da to ništa ne utiče na njihove planove za letovanje. Čak i u trenutku kada su sa prozora koji su se tresli od eksplozija gledali plamen i dim u blizini, iz Moskve su ih ubeđivali da je sve pod kontrolom.

Margarita Simonijan, jedna od šefova propagande Kremlja, poručivala im je da „odahnu i vrate se na plažu“. Na hiljade turista nije je poslušalo, nego su panično seli u kola i požurili kući, što dalje od mesta na kojem mogu da stradaju.

Ovi ljudi će o strahu za goli život pričati svojim komšijama, rođacima i kolegama na poslu, umesto što će da im pokazuju fotografije sa plaže i iz restorana. Uništeno im je jedno letovanje, za svaku porodicu je to vrlo važan događaj tokom godine. Ali još više od toga, srušeno im je uverenje da njihova zemlja nije ni u kakvom ratu, da se tamo u Ukrajini vodi nekakva mala, ograničena, „specijalna“ operacija sa kojom nemaju nikakve veze. Zar bi uopšte išli na letovanje da je zemlja u ratu? Njihova država ih je ubedila u to da je „sve po planu“ i da mogu da vode normalan, svakodnevni život. U to ih je ubeđivala, preko šefice Russia Today i Sputnika čak i onda kada su svojim očima gledali razorne eksplozije nadomak plaže. Makar oni koji su glavom bez obzira pobegli sa Krima i svi njihovi prijatelji kojima će pričati o svom iskustvu, neće više verovati svojoj državi.

Eksplozije na Krimu, osim ruske vojne baze, razorile su i neka vrlo jaka ubeđenja kod Rusa. Najpre to da se puca negde daleko, zatim da u pitanju uopšte nije rat nego neka mala vojna operacija koja ima planiran početak i kraj. Dalje, ne može se biti miran i bezbedan na mestu koje je baš za to i namenjeno, da se u njemu odmara i na koji dan pobegne od obaveza i problema. Na kraju, ruši se predstava da je Krim-Rusija. Ako je Krim stvarno deo Rusije, kako se onda dogodilo da u Rusiji eksplodiraju čitave vojne baze, pred očima kupača na plaži? Neko od turističkih izbeglica će se s pravom zapitati – pa možda je Krim, ustvari, Ukrajina, čim se ovakve stvari dešavaju.

Ovo su opasna pitanja i opasne dileme, one razbijaju temelj na kojem su Putin i Kremlj preparirali naciju da krene u invaziju na Ukrajinu. Desetine hiljada ljudi je svojim očima videlo rat, za koji su mislili da ne postoji, pa su krenuli na more. To su bolje stojeći Rusi koji po povratku kući neće više uzimati zdravo za gotovo ono što im kaže državna televizija, čak ni predsednik. Oni za Kremlj postaju opasnost, zato što su na svojoj koži osetili koliko su bili prevareni. Čak i ako posle svega ostanu zbunjeni, ako ne budu mogli da pomire ono što su lično doživeli i ono u šta ih godinama ubeđuju, oni više neće putovati na Krim. Neće ni njihovi bližnji koji će verovati njihovim strašnim pričama, suzama i zabrinutim licima. Za mnoge Ruse Krim je prestao da bude željena oaza mira. Možda je prestao da bude i „naše“ more, možda u njihovoj svesti on čak više nije Rusija. Tu će već biti blizu realnosti i nadomak istine.

Ruska vojska će verovatno obnoviti razoreni aerodrom u Novofedorovki, raskrčiće olupine i dopremiti nove avione na pistu. Kremlj će raditi sve da zakrpi rupe i zataška krimsku eksploziju. Ipak će sve biti uzalud, jer neće moći da istera strah iz srca svih onih koji su verovali da žive u jednoj Rusiji, pa su se pod detonacijama probudili u nekoj sasvim drugoj. To je stvarna Rusija o kojoj nisu mnogo znali, ona je agresor i u teškom i krvavom ratu, u zemlji koja nije njena. Ako još nekada budu poželeli da letuju na Krimu, za početak će morati da poveruju svojim očima i svemu onome što su videli kad su se probudili.